Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

229

штвена заједница обезбеђује војним инвалидима инвалидска права и друте облике заштите“ јер оно право на оспособљавање за рад je већ je одавно право. Затим y чл. 58, каже ce: „Законом ce уводи и за остале радне људе социјално осигурање за случај болести и друга права из социјалног осигурања“. Може ce уводити и уговором. Социјално осигурање код нас ce може увести и уговором. Према томе не треба искључити и рећи само законом. Било би још неких ситних напомена, али оне су више стилске него садржинске природе и према томе ja не бих имао више шта да кажем. Доцент dp. Иванка Срнић: ПРОСВЕТА И ПРОСВЕТНИ РАДНИЦИ. Ja бих ce y оквиру ове дискдусије осврнула на место просвете и просветних раника y Преднацрту Устава, и то из два разлога. Прво, што Преднацрт Устава y погледу просвете y низу својих одредаба чини велики корак унапред y односу на раније уставне документе, и друго, што ми ce ч шш да би извесна питања, од којих y суштини зависи и реализирање тог новог y погледу просвете, требало мало прецизније поставити y самом Уставу. Ми данас са правом можемо да говоримо о једном новом квалитету y области просвете, али ако бацимо само један поглед уназад, онда ћемо видети да je пут до тог новог био и дуг и напоран и скопчан са много тешкоћа, и још увек не бисмо могли рећи да смо пребродили све тешкоће. Ово je сасвим разушвиво ако ce подсетимо да ce за нас питање просвете, y смислу система образовања, стварања стручњака, нових друштвених кадрова, поставило тек са социјалистичком револуцијом. A y том моменту Југославија je заузимала једно од последњих места y Европи y погледу на степен образованости. Оваква ситуадија била je последида слабо развијених производних снага y старој Југославији. У земљама y којима производне снаге нису довољно развијене карактеристично je схватање по коме je образовање привилегија одређеног и ограниченог броја људи. A то je y крајњој линији последица конзервативних схватања о хијерархији друштвених позива која je, пак, са своје стране, израз поделе рада y буржоаском друштву на интелектуални и мануелни рад, при чему ce мануелни рад и позиви везани за такав рад сматрају позивима нижег ранга. Резултат свега тога био je да je Југоставија пред II светски рат имала више од четвртине неписменог становништва. A ако ce томе дода да je y револуцији највише гинуо најсвеснији и најобразованији део радничке класе, што je само join отежавало наведени проблем, онда je јасно да структура становништва са којим je Југославија изашла из II светског рата ни y погледу спреме ни y погледу квалификација није одговарала потребама друштва које успоставља нове социјалистичке друштвене односе. Зато ce питање просвете, односно образовања код нас већ 1946 поставило са свом својом оштрином. Наметнуо га je сам развој друштва. У тренутку када je код нас отпочињао процес мењања старих и изградње нових друштвених односа, када je требало развити модерну индуетрију,