Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

230

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

увести нове технолошке процесе, изградити напредну пољопривреду поставила ce потреба и за високо стручним и теоретски образованим кадровима. To je био услов даљег налретка, јер од оггштег и стручног образовавза радних људи, од њихове политичке свести, од ствпена аихове културе y многоме je зависио и темпо изградње социјализма. Па не само то. Без таквог субјективног фактора питање je да ли би ce социјализам и могао развијати. Зато je код нас борба за социјализам и социјалистичке друштвене односе поре_', осталог значила и борбу за извлачење из културне заосталости, односно борбу за стварање шовог, социјалистички образованог човека. У току петнаестогодишњег развитка учињени су огромни напори да ce превазиђе та слаба основа која je стално представљала латентну опасност за темпо даље изградње, да ce ублаже противречности између степена културе и образоваиотси широких народних слојева и степена нашег економског и друштвеног развитка. To je поред осталог, имало за последицу и да je нестало поделе на ниже и више врсте занимања и да je као један од наших непосредних задатака y тој области, Програм СКЈ тгоставио „постепено смањење јаза између умног и физичког рада, ликвидадију моралне и друштвене деградације физичког рада као основног принципа коме ce има изграђиваги наш содиј алистички систем васпитан>а и образовања“. Борба на културном и просветном плану коју карактерише стално проптаривање права на образовање, подизање културног нивоа најширих слојева, прошла je кроз неколико фаза. Ту еволуцију можемо пратити и кроз наше'уставне документе. Супротно пракси y свету да ce y уставима веома мало места посвећује питањима просвете (сем класичног права на образовање и школовање и извесних ошптих принципа просветне политике), y нашим уставима, a нарочито y Преднацрту, овај проблем добија одговарајуће место. У мери y којој ce питање решавало растао je и број одредаба и мењала ce њихова садржина. Тако je Устав од 1946 пошао од обезбеђивања оних основних права која представл>ају полазну тачку y решавању овог проблема a која су одговарала и тадашњим могућностима и тадашњим условима. Загарантована je, пре свега, достугшост школа и друтих просветних и културних установа свим слојевима народа. To ce обезбеђивало, с једне стране, изједначавањем и пуном равноправношћу грађана без обзира на расу, народност, вероисповест, пол и друштвени положај, a с друге стране, проглашавањем ооновне наставе обавезном и бесплатном. Ради поклањања што веће иажње образовању омладине, држава je преузела на себе заштиту тог образовања a цркву одвојила од школа. Сем тога, прокламована je и слобода научног рада. Даље од тих одредаба Устав од 1946 није могао отићи, али je већ и то отварало врата широком систему стручних школа, као и порасту високих школа. Уставни закон од 1953 уноси један нов квалитет y оцносу на просвету. Он јој даје статус друштвеног самоуправљавћа и тиме je ставља y основ друштвеног и политичког уређења, али још увек je не изједначава y правима са радничким самоуправљањима. Такав положај je последица