Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

231

тадашњег степена друштвено-политичког и економског развитка. To je ггериод када ce положај човека већ одређује према његовом положају и улози коју има y процесу производње и расподеле, али када су произво:ђачи још увек диференцирани између себе и када још није могло доћи до јединства y стварању материјалних и нематеријалних добара. Појам произвођача je услед тога обухватио само одређене категорије радних двуди, a просветни радници «ису третирани као произвођачи, па самим тим нису имали ни своје представништво већ су своја самоуправна права естваривали y оквиру установа. Преднацрт значи y односу на положај просвете и просветних радвика не само квантитативно проширивање постојећих права већ и давање новог смисла и нове садржине овој важној друштвеној делатности. Ta промена je произашла из промене структуре радничке класе која je услед даљег развоја друштва y условима друштвене својине на средствима за производњу и система самоуправљања, нарочито y условима ослобођеног рада, могла да прошири појам произвођача на све категорије радних људи који ce баве друштвено потребним радом. Из тог опајања произашла су изједначена права свих радних људи. Преднацрт одређује положај просвете y оквиру три подручја. Прво, које још не значи и суштинску промену већ само проширивање ранијих постављених права, налази ce y оквиру главе „О слободама, правима и дужностима човека и грађанина“. Основно од ових права које ce истовремено најнепосредније односи на просвету je право грађана на образозаље, Оно подразумева право сваког човека да под једнаким условима стиче потребна знања и спрему y свим врстама школа и других установа за образовање. Посебно треба истаћи да ce на степен уставне норме подиже основно образовање y трајању од осам година и да ce његово финансирање обезбеђује из друштвених средстава. Поред ових, од значаја су и друта права као што су, на пример, слобода мисли и опредељења, слобода научног и уметгогчког стварања' одвојеност школе од верских заједница, a нарочито посебна права којима располажу националне мањине ради заштите националне културе и националности уопште. Најзначајније од ових je да ce y школама за припаднике националних мањина настава врши на језику те националности, при чему ce ова права односе и на грађане једне републике уколико ce «ађу на територији друге. Поред низа друтих права која директније или индиректније третирају просвету и сва права y области рада односе ce и на просветне раднике. Друго подручје y коме Преднацрт третира просвету налази ce y оквиру главе о „Друштвено-економском уређењу“. У њој Преднацрт поставља, пре свега, просветне. раднике y исти положај са осталим произвоЈЈачима, истичући да слободан, удружени рад на средствима за производњу и друтим средствима рада y друштвеној својини, и самоуправљан»е радних људи y дроизводњи и расподели друштвених производа y радној организацији и друшвтеној заједници чини основу друштвеног и економског уређења Југославије. Сагласно томе, Преднацрт предвиђа, сем извесних допунских принципа који ce односе на састав органа управљања y радној ■организацији која врши друштвену службу, јединствене «орме за радне