Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

233

коју другу услед нередовне исплате принадлежности. Свему овоме бих додала само још то да од активног становништва код нас мање од једне четвртине тог становништва има пуну основну школску спрему, a да Преднацрт предвиђа финансирање осмогодишње наставе из друштвених средстава. Јасно je какви ce све напори y том правцу морају чинити. To су били разлози који су ме навели да предложим уношење извесних прецизнијих ставова y погледу фршансирања просвете, уколико то разуме ce не би било учињено y републичким уставима. И најзад, треће подручје на коме Преднацрт третира просвету, истввремено и најоригиналније je y оквиру механизма организације власти. Доследно спроведен систем друштвеног самоуправљања нашао je своју примену и y свим друштвено-политичким заједницама, од општине до федерације, кроз специфичну структуру представничких органа чиме су ce и просветни радници укључили y рад највиших органа власти. У оквиру пет већа које Преднацрт предвиђа y саставу Савезне скупштине, нашли су своје представништво и просветни и култЈфни радници. Просветно-културно веће и по свом саставу и по свом положају и по свом делокруту то потврђује. He улазећи y детаље y погледу начина избора и овлашћења овог већа, који су нам свима овде добро познати, натласила бих само још неке ствари. Пошто je општинска скупштина састављена само од два већа, a сви избори за виша представничка тела ce врше преко општинске скупштине и то на заједничкој седници оба већа, то значи да просветни и културни радници као чланови ошптинског већа радних организација учествују y избору свих већа савезне и републичких скупштина a не само y избору просветно-културног већа. Друго што бих још подвукла je значај самосталног делокруга културно-просветног већа. Поред равноправног и заједничког делокрута y коме учествује на одређен начин илрг са Савезним или са свим већима заједно, y оквиру којих je нормативна функција Културно-просветног већа огрантгчена сагласно његовом положају и карактеру (као и осталих самоуправних већа уосталом), самостални делокрут управо због овог логичног ограничења постаје значајан. Ту Веће прераста оквире органа власти и појављује ce не само као политички већ и као највиши стручни савет y земљи. Завршила бих са констатацијом да овакав положај просветно-културних радника поставља пред њих двоструко одговорне задатке: као стручњака и као политичара.

ДИСКУСИЈА О ПРАВУ НА БЕСПЛАТНО ШКОЛОВАЊЕ

Проф dp. Гузина: Поставила бих само једно питање другарици Срнић: да ли je размишљала y оквиру свога учешћа y дискусији и о школовању које не би било бесплатно? To je нешто што све људе данас интересује. Рећи y Уставу да je само осмогодишње школовање бесплатно, то значи да ce отварају перспективе могућности да остало школовање не буде бесплатно.