Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ НРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

142

y одређеним роковима да б и размотрили своје предмете и одлуке и на стоja ли даттсягтигнуразумну једнообразност common law -а. Не треба се чудита чпто je разумност употребљавана као мерило, за одређивање правног односа трађана. Мерила ионайааа у многим областима common law-а, а нарочито у—кривичном праву, било je мерило разумног човека. Tai разумни човек био je апстрактно отеловљење- особина дванаест: поротника који су кроз вйше вёкова одлучивали о чињеничним питањима у системима common law- а. Парламентарии " систем који-је-тгоникао из таквог схватања односа између закона и крал>а и односа између законедавног тела и судија јесте једно од великих достигнућа common law-а. Он je, наравно, резултат уставних борби jep се ни je родио без болова. Он je, као што се могло очекивати, компромис jep друштво не може увек да живи под владавином апсопутизма. Он представл>а практичаы резултат равнотеже снага која je постигнута вековним искуством. Услед те свеобухватне природе common law-а, као и његовог карактера неписаног права, било je не само лако и природно енглеским исељеницима да га пренесу у разне прекоморске делове света које су насељавали од XVI до XIX века него je у ствари било веома тешко оставити тај систем за собом. Одбадити тај систем значило би одбацити животне навйке и оквире мшпЈвења и живота, како јавног тако и приватног, у којима су настале те навйке. Судове су изгледа доследно одлучили у споровима Бланкард-Галди (Blankard v. Galdy) и Камбел-Хол (Campbell v. Hall) да насељеници или колониста могу у нову земљу пренети онолйко енглеског common law- а колико je одговарало њиховој новој ситуацији. То je био еластичан и релативан принцип, принцип који je идеално одговарао common law-y. У раној фази ширења у Новој Енглеској у XVII веку, common law je ' ишао напоредо са религиозним индивидуализмом протестантске вере, а индивидуа у common law-y новог света одговарала je разумном човеку из цриродног права европске политичке теорије XVIII века. Ширење common law-а под утицајем принципа изложеног у спору Камбел-Хол створио je многе интересантне ситуације у којима правила common law- a постоје заједно са локалним законадавством и обичајима домородаца. Не изненађује нас што у деловима света у које je пренет common law наилазимо на доктрину прецедента и парламентарне установе енглеског типа. У вези с там можда je вредно нарочито поменути два аспекта овог прилагођавања. Први аспект je примена common law-а у земљама са федеративним системой управе. Common law у разним аспектима био je нарочито користан у великим федеративним системима Cjeдиньених Држава, Канаде и Аустралије, Он се показао нарочито прилагодљивим повећаним компликацијама федеративног система и писаном уставу. Ja бйх рекао да je изванредна вредност common law-а у федеративним системима у томе што ни један устав не може бити потпун. Земље са писашьм уставом морају такође имати неписани устав да би писани устав функционисао; а баш неписано право common law-ä, са својим пргшципима, и- стандардима, у првом реду стандардном разумности, омогућило je писании уставима у земл>ама common law-а, као што су Сједињене Државе и Аустралија, да функционишу ефикасно кроз низ друштвених промена.