Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

COMMON UW У CABPEMEHOM СВЕТУ

143

Примена common law- а у посебној ситуацији Сједињених: Држава je интересанта по томе што je једанод главних проблема Сједшвених Држава да уједине у једну нацију народе и расе којису из многих света отишли тамо да отпочну нов живот. Они долазе у Сједињене Државе са најразноврснијим наслеђем права, језика и културе, па ипак за врло кратко време они се укшучују у народни живот и сами помажу да се он уобличи. У правном и уставном погледу овог процеса ,< common law обавља задатак од ванредне важности; Само гьегови неписани принципы омогућили су да се један писани устав из XVIII века успешно, примешује и на индустриску и тртовачку заједницу XX века. Други аспект common daw- а у ширем географском обиму на ко j и бих желео да вам обратим пажњу јесте његово ширење у виду уставных конвенција и узора јавног понашања у многим деловима света у којима основни правки систем није common law. Појмове common law-а можемо најјасније и најбпиже наћи у парламентарным .уетановама и доктрини (прецедента нашег суседа у Уједињеном Краљевству, Шкотској, у когјој ce примењује континентално право. Али ако погледамо на пшанско право Британске Гвијане, римско-холандско право Јужне Африке и Дстлона, или на француско право у Квибеку и на Маурициусу, можемо у већој: или мањој мери видети дејство обичаја common law-а у јавном праву. Онима који се баве упоредним правом можда би проучавање утица ja француског права на Маурициусу у вези са доктриной прецедента у common law-y пружило најинтересантније практично сазнање. Свакако.да сви ови примери показују са каквим успехом се методе common law- а могу применит на правые системе ко ји се не .заснивају на common law-y. Тешкоће доктрине common law-а се понекад преувеличавају и погрегрешно разумеју услед тога што се не прави разлика између-разних аспеката у којима ce овај појам употребљава. Са гледишта нове земље која жели да усвоји западни систем права, као најупадлзивија и скоро заслепљујућа разлика између common law-а и континенталног система јавља се неписано и писано право. Очевидно je да се у том ужем смислу писани систем права може далеко лакше преузети него неписани систем. Taj основ разликовања доминирао je дебатама о прихватању западног правног система ко je су у XIX и почетном XX века вођене у Кини и Јапану. У оквиру тог узаног круга размипиьаньа обе ове землье су сасвим разумљиво изабрале кодификовани систем заснован на континенталном праву, a њихов избор био je сасвим оправдан заслугама немачког права. Исто тако кад je председник Кемал Ататурк наредио да се у Турској уведе западно право, што je учивьенб 1926, било je мало изгледа да ће ее прихватит common law, и реформатори су сасвим разумљиво потражили законике разних европских земал>а, трговачки закон Немачке, грађански закон Швајцарске и кривицни закон Италије.' Међутим, у свим тим случајевима тражење новог правног система било je идентификовано са тражењем нове збирке правила, иако je јасно да je при прихватању правног система у питању нешто много више него што je сама збирка правила. Искуство ширекьа common law- а у деловима Британске Заједнице који имају континентални систем показује да ако постоје нови односи између судске и законодавне власти, сама