Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

144

садржина континенталне збирке прописа не спречава прихватагье система common law-a. Стога je могуће применити методе common law- а на правила континенталног система и прихвати common law у другом и трећем смислу ко je сам изложио. У вези са овим процесом треба да имамо у виду у којој мери механизам свакодневног живота утиче на наше доктрине. Ja мислим нарочито на дејство објављивања судских одлука на развој доктрине прецедента common law-а. У Енглеској снага доктрине прецедента, тј. да појединачна одлука суда представл>а опште правно правило, расла je са техничком ефикасношћу објављивања судских одлука. Заиста тешко je видети како одлука може да има утица ja ако je нико не зна, и како се доктрина common law-a може развијати у заједници која се сгално шири и повећава ако нема широког публицитета у оних који су позвани да знају важне судске одлуке. Значај овог техничког процеса показује се првенствено у континенталним системима а не у систему common law-a. Jep искуство je показало да су судске одлуке стварале право у свим континенталним системима у којима се оне објавл>ују, упркос свих уставних забрана, можда насупрот жеља и намера самих судија, и да судске одлуке добијају све већи ауторитет према томе колико je објављивање одлука ефикасно и колико су одлуке образложене. У том смислу, допадало нам се то или не, право прецедента постаје не само извор него и форма права у многим земљама које по традицији не би дозволиле судовима да стварају право. Још има много простора за ширење common law-a у савременом свету, било као система правила или усвајањем његових метода и смисла. Ипак треба се подсетити да je Енглеска земља увозница као што je и земља извозник. Њен правни систем je не само прент у велики део света него je она преузимала и сада преузима правне установе из страних система, нарочито из континенталних система, кадгод их je сматрала погодним и корисним. Иако се живот common law-a, било то правило или не, врло често развијао независно од стремљења у Западној Европи, било би можда на месту да вас у вези с тим подсетим на један или два случаја у којима се common law користио усвајањем иде ja' континенталног права. Године 1236 Мертонско веће одбацило je идеју озакоњења детета каснијим браком родитеља, одбијајући да измени законе Енглеске у том погледу и да тиме створи неизвесност о идентитету наследника феудалног добра. И тако je то остало све до 1926, кад je Парламент прихватио ову идеју континенталног права у Закону о озакоњењу деце који je донет те године. Исте године Законом о усвојењу појам законског усвојења из римског права постао je део енглеског права, а у најскорије време Законом о усвојењу од 1959 из континенталног права je унет у common law појам путативног брака, који иако неважећи, да je деци статус законитости. Common law je одавно увидео вредност широког међународног хоризонта, а што je он тако ретко усвајао стране правне установе то не значи негирање тог широког хоризонта. И у наше доба се све више увиђа колико један правни систем може да научи од другог, не само континентално право и common law међу собой него и многе поједине врсте у оквиру тих система међу собой, Jep ми се све више сусрећемо са проблемима који су нам постали заједнички услед стандар-