Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

дизовања живота и олакшања комуникација свих врста. Да су континентални систем увидели да се и сами могу користити усвајањем неких идеја и установа common law-a и енглеског права equity, види се из обима у коме су неке стране земље, нарочито у Јужној Америци, усвојиле енглески појам trust. Corripion law и упоредно право. Због атмосфере упоредног права у којој смо се састалибило би не само на месту него скоро неопходно да кажем нетто о common law-y и упоредном праву, Мислим да постоји природна привлачност да се упоређују правки системи који су упадљиво различити. У том погледу упоређивање common law-a и континенталног права има очевидцу и елементарну привлачност коју бисмо могли назвати вековном, мада су разлике умногоме, преувеличане. У XV веку сер Џон Фортискју (John Fortescue) извршио je ово упоређивање у De Laudibus Legum Angliae углавном на штету континенталног права, са намером да престолонаследнику покаже колико je common law бољи од континенталног система Европе. У XVIII веку Монтескије (Montesquieu) je упоређивао јавно право у свом делу Esprit des Lois и настојао да објасни британски устав својим суграђанима. У овом веку, Леви-Илман (Lévy-Ullmann), велики француски компаратист, пружио нам je нарочито корисно схватање енглеског правног система (1). Није магье изврстан ни рад његовог наследника, проф. Рене Давида (René David) (2). На другој страни налазе се дела пок. проф. X. Ц. Гатериџа (Gutteridge) и проф. Ф. X. Лосона (Lawson), чија су упоређивања common law-a и континенталног права била од највеће помоћи правницима васпитаним у систему common law-a (3). У најскорије. време добили смо савремени одговор Фортискјуовом De Laudibus Legum Angliae у делу проф. Т. Б. Смита (Smit) који je упоредио шкотско и енглеско право под насловом: British Justice The Scottish Contribution (4). Али мада су таква упоређења различитих система интересантна, веће задовољство пружа тражење сличности и упоређивања у оквиру једног система права. Ширење Наполеоновог законика или Немачког грађанског законика у континенталним системима je занимљива прича о томе како се и само законодавство може прилагодити различитим локалним условима. У историском смислу продирање идеја континенталног права из Француске преко Египта у турско право у току XIX века, што je коначно довело до општег усвајања система кодификованог права 1926; исто тако je занимљиво путовање кроз унутрашњу историју континенталног права и француског права. Тамо где су право и религија једно, изгледа да има мало места за упоредно проучавање. Па ипак има места, што лепо показуху доктрине и јеврејског и исламског права. Четири главке секте у исламском праву и локалне варијације примене права чине упоређивање методом који има и практичну и академску вредност у овом систему. Као пример сировине за упоређивање ja ћу само поменути процес оспособљавања земаља у којима су право и религија сједињени да се ослободе стега те за-

(1) L’Oeuvre Juridique de Lévy-Ullmann, Paris, 1955. (2) Види пишчев приказ— y Comparative Law Quarterly“, vol, 10. (3) Види нарочито A Common Lawyer Looks at the Civil Law i Approach to French Law, „Indiana Law Journal“, vol. 34, (1959), p. 531. (4) Приказао писац 1961 у „Law Quarterly Review“, vol. 78, (1962), p 286.

145

COMMON LAW У CABPEMEHOM СВЕТУ