Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

предмет je упоредно проучио Комитет за међународно приватно право лорда канцелара и његов извештај (5) je поднет земљама чланицама Британске Заједнице ради давања примедаба и предлога. На крају, конвенција од 1960 представљала je не само споразумно и драгоцено изједначење правила о формалној важности тестамента многих система common law-a у Британское Заједници, него се Заснивала такође на нацрту америчког јединственог закона о форми тестамента и на канадском закону (6), а кад буде ратификована она.ће представљати ј единствен закон који се простире далеко изван система common law-a и обухвата системе великог дела европског континента. Овај допринос common law-a у области међународног приватног права наводи на питање да ли он иоже пружити и више него што je пружио у међународном јавном праву. Y данашвье време кад се говори о подизању мостова преко Лашанша, можда би и common law могао подићи мост међународног споразумевања између позитивистичких правних система континенталних земаља и свој става природног права ко ja су тако упадљива одлика послератног међународног права. Главно оруђе за подизање тог моста може лако бити појам разумног човека у common law- у. Понекад се говори да правници земаља common law-а треба више да познају међународно право при обављању својих функдија у међународним организацијама _и на међународним конференцијама. Можда je то тачно, али такође je тачно, мада се то ређе увиђа, да би стручњацима за међународно право могла много користити свесна примена духа common law-а у њиховом раду и односима. Ти односи би се веома побољшали ако би се они могли надахнути духом common .law-а jep je то дух потискивања љутње и дух компромиса приликом неслагања. То je дух добровољног пристанка да спорове решава суд; то je дух слободе од угњетавања и дискриминације, дух за који мала држава није ништа маньа личност пред законом него што je то велика сила. То je на првом месту дух поштовања самог закона, дух поверења у унутрашњу вредност права као нужног квалитета друштвеног живота, било на националном или међународном плану; а то схватање изражено je сажето у познатом изразу владавина закона. Такво поштовање и ојачање потребно je баш у области међународног права. Не треба сматрати да common law и правници common law-a имају монопол ових врлина, или да се они увек придржавају њих. Ja само кажем да би признање и активна примена тих врлина од стране правника common law-a у међународним односима било од огромне користи за међународне односе и међународно право у наше време. Има, свакако, одличних установа у континенталним системима ко je би биле потпуно способне да спроводе такве планове о узајамном усавршавању њиховог права. Високо место међу ньима заузима Институт за упоредно право у Београду којим руководи ваш ректор. Могућност сигурно постоји да се путем узајамног упознавања и поштовања разних установа континенталног права и common law-a, повезаних у међународним организацијама као што су Међународно удружење за правке науке и Међуна-

(5) Cmnd. 491.

(6) Амерички и канадски закони су приложении уз Четврти извештај Комитета за међународно приватно право.

147

COMMON LAW У CABPEMEHOM СВЕТУ