Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

154

АЫАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

г) Четврти проблем односи се на питање шта ће урадити војни суд кад после подношења тужбе од стране војног правобранилаштва установи да захтев није поднет благовремено односно да je. поднет од неовлашћеног лица. Xohe ли у таквом случају војни суд поступати по тужби или ће Je решити на други начин? По том питању гледишта су такође подељена. Неки војни правници сматрају да вођење парнице у оваквом случају треба допустити, јер оно води оствареньу начела материјалне истине, а она мора бити јача од свих формалних обзира. Други, међутим, заступају обратно становиште и тврде да се у оваквом случају поднета тужба не може узимати у поступай. Ако се пође од знача] а принципа правоснажности и од чињенице да се тај принцип може нарушавати само у строго одређеним случајевима, онда се мора одговорити да се тужба поднета на основу неблаговремено и од неовлашћеног лица поднетог захтева да о штети одлучи војни суд не може узимати у поступай. Управо таква тужба уопште не може засновати парнични поступал, па ће je војни суд на основу одредбе чл. 15, ст. 2, 31111 одбацити и себе прогласити ненадлежним да у таквом случају поступа. IV. На основу предњег излагааа могу се извести следећи закључци: 1) Благовремено поднети захтев да о штети одлучи војни суд je институт парничког права. Захтев представља основ за заснивање редовног судског спора и као такав представља процесну претпоставку. 2) По благовременом и од овлашћеног лица подпетом захтеву војни старешина као управни орган нема шта да ради у управном поступку. Он га не може третирати као захтев за укидање или мењање решења у смислу одредбе чл. 266, ст. 3, ЗУП, већ га има третирати онако како je то прописано у одредби чл. 13 Уредбе, те га без икаквог одлагања има доставити војном правобранилаштву са свим списима једне конкретно штете ради покреташа спора пред надлежним во ј ним судом. 3) Војни суд je дужан да води рачуна о допуштености редовног судског пута кад год му дође захтев да о штети одлучује. Из те његове дужности произилази право да поступи по одредби чл. 15, ст. 2, ЗПП кад год установи да поднети захтев услед неблаговремености или недопуштености није могао послужити као основ за заснивање судског спора.

Добривоје Бабић

ОДРЕЂИВАЊЕ ПОЈМА ЈАВНЕ СЛУЖБЕ

1. Појам „јавни значај“ поједине делатности мења се са општим друштвеним развојем. Класична буржоаска држава са својом улогом „ноћног чувара“ и начелом laisser-faire познавала je мало делатности које су имале јавни значај. Општа тежња владајуће класе je била да јавних послова буде што магье. Зато су јавне делатности у том периоду биле малобројне, нера-