Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ћршгази

155

звијене и занемарене. Као јавне делатности појављују ce ј едино оне путем којих су ce обављали послови који су за одређено друштво били неопходни а нерентабилни за индивидуалне капиталисте (1). Доба техничке револуције и с тим у вези огроман напредак на свим подручјима, на крају прошлог и на почетку овог столећа, поставило je мноштво нових задатака које je држава морала преузети на себе у интересу дал>ег опстанка капитализма као друштвеног система. Држава je била присшьена да присвоји обсежна права интервенције како на подручју привреде тако и на другим подручјима. У том периоду када држава не одређује само опште услове за несметани друштвени развој већ када она сама почиње да организује и обавља одређене делатности, појављује се дело Леона Дигија (Léon Duguit) Les transformations du droit public, прво дело ко je на научној основи разматра преображаје буржоаске државе и које у теорију управе уводи термин service public за означавање одређеног појма. Од тада до данас, појам јавне службе, у почетку недовољно јасан и одређен, таком времена постаје разрађенији, уобличенији, али остаје ипак недовольно прецизан и међу правнидима споран по својој садржини. Појам јавне службе ни данас нема своју дефиницију већ ce y крајњој линији своди на „сваку активност администрације која се врши под владавином правила јавног права“ (2). Теорија није успела да се ослободи те широке неодређености и да формулише општу дефиницију јавне службе која би била употребљивија и која би садржавала њена битна обележја. Напротив, како пређашње, тако и данашње дефиниције, које имају извесну практичну вредност, представљају делимично одређивање појма јавне службе и важе само у одређеном времену и одређеној друштвеној констелацији. Такав развој теорије о јавној служби има своје дубоко оправдање. Оно произлази не само из специфичних тешкоћа које прате изучавање друштвених појава ко je су уједно й практично политичке већ и из тога што услед друштвеног значаја производгье, свака привредна делатност има у себи и елементе „јавности“, и што многе непривредне делатности имају и (ако ни по чему другом а оно по посредном циљу који треба да оствари и којим je и руковођена) привредни значај. Зато je свака привредна делатност, на. неки начин јавна делатност. Међутим, јавна делатност може се појавити и као привредна и као непривредна. То важи и за јавну службу, која овде треба да означи збирни појам за одређене јавне делатности. 2. На овоме месту нема могућности да се ближе и детаљније размотре сва питања ко ja су додирнута или ко ja ће тек бити додирнута у вези појма јавне службе. Такав рад не само да превазилази могућности једнога човека већ би на неки начин скренуо главну мисао: како да се одреди појам јавне службе? Зато треба прихватити као одређене и неспорне све

(1) „Јавни послови су они друштвени послови, који су од заједиичког (општег) значаја за све грађане и организације на одређеном подручју, и који се обављају путем посебне интервенције друштвене заједнице" (Јанез Шмидовник: Јавиа управа 3362, бр. I—2, с. 5).

(2) Marcel Wallne: La notion de travail public, „Revue du Droit public et de la Science politique“, 1956, No. 5, pp. 1058—1077.