Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

156

оне помоћне појмове којима се служимо да'би издвојили и одредили појам који нас интересу] е. Основна чтьеница, друштвена веза у правом смислу, одакле ће постелено проистеки сви друштвени односи међу људима јесте колективно деловање на природу, заједнички рад људи. Људи непрекидно повезују своје радње у друштвени процес, али друштвени облик, тј. начин на који се повезују те радше људи, непрекидно трпи промене. На одређеном стушьу развитка производних снага и производних односа, друштвени облик изискује одређене делатности како би се могла постићи главна сврха, тј. да би се на одређен начин повезале радше људи потребно je да постоје одређене делатности које ће то омогућити. Без њиховог постојања, људи не могу никако или бар не тако потпуно да повежу своје радње у основни материјални процес. Такве далатности стварају друштвено опште потребив услове за конкретан начин производите, тј. задоволЈавају општедруштвене потребе, те на тај начин омогућавају конкретне, нужне односе производње. Међутим, све те делатности иако имају исти циљ нису од истог значаја. Међу њима су најзначајније оне делатности без којих људи уопште не би могли никако, у одређеним односима производње, да повежу своје радње на начин који захтева конкретан процес производите. Како je процес производње друштвени процес, то као и сваки друштвени процес нужно има свој облик у коме се врши, у коме тече. Друштвени облик je начин, односно средство којим се људи повезују у друштвени процес. Али друштвени облик се од друштвеног процеса разликује управо тиме, што je то облик чија je садржина друштвени процес, што je, дакле друштвени облик изведен у односу на друштвени процес, што представља нетто што постоји због и ради процеса, ради његовог омогућавац>а. За разпику од простог друштвеног облика који се састоји у повезивању л>уди самим друштвеним процесом који je његова садржина, код сложеног друштвеног облика повезиванье људи у друштвени процес не врши се само путем тог процеса него путем још неког другог друштвеног процеса. Зато сложени друштвени облик нужно изазива неке друге допунске друштвене процесе, који омогућавају или олакшавају његово вршење (3). Према томе, друштвени облик je синтеза свих оних делатности без којих примарни друштвени процес не би могао да се оствари. Примарни друштвени процес je баш присвајаше природе од стране људи посредством одговарајућег облика. У оквиру датог друштвеног облика један део тих делатности не би могао да се врши или не би могао тако добро и лако да се врши ако не постоje одговарајући прописи, правила о томе како их треба вршити, другим речима ака не постоји на једној страни интервенција државе (друштва) а на другој одређено понашање људи који или учествују или се користе тим делатностима. Те делатности су неопходне и представлзају главку садржину друштвеног облика. Зато што омогућавају повезивање радњи људи, такве делатности су од општег друштвеног значаја, jep je то повезивање општедруштвена потреба, а са друге стране зато што омогућавају виши облик друштва (у односу на претходни који није ни захтевао такве делатности), оне

(3) Др. Радомир Лукић: Уьод у социологију, 1957, с. 105—106, и 119.