Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

157

су и од општедруштвеног интереса. Из ових поставки произлази и јавни значај датих делатности, односно у крајњој линији из друштвеног характера производив. Ако се анализира настанак јавних делатности запазиће се да се оне у почетку настајања обављају од случаја до случаја, спорадично и дисконтинуираыо. Оне немају.јавни значај јер функционишу у веома малом обиму, задовољавајући најчешће личне потребе истакнутих појединаца или у најбољем случају задовољавајући одређене группе потребе. Иако те потребе нису условљене захтевом свога времена, оне врло често представљају језгро из кога ће се доцније развити општедруштвени и императиван захтев за непрекидним. функционисањем делатности ко je ће .омогућавати њихово задовољење. На пример: поштанска служба je y прво време задовољавала личне потребе владара и обављали су je коњаници и гласници. У то време пошта није била стално средство везе нити je имала јавни характер. Тек од XVII века она се постепено претвара у јавну поштанско-путничку службу. Према томе, чивьеница je да у етапама развитка друштва пре капитализма поштански саобраћај није био много развијен и поред постојања хартије, настила и пера. Разлог за то не лежи у немарности тадаипьих људи да пишу или у њиховој незаинтересованости за вести из страног света. Објашњење лежи у томе што дати начин производње није омогућавао да се створе објективни услови за разно ј поште. У преткапиталистичком периоду не затичемо делатности које омогућавају задовољење општедруштвених потреба као касније или данас. У том периоду, јединство заједничког живота још ни je било тако јако да би омогућавало јаче распрострањење општих и заједничких потреба. Тада je друштвени живот још увек био исцепкан у поједине сталешке и друге секторе, између којих додир није био нарочито жив, јер дати процес производив то није ни захтевао. Зато, капитализму на почетку модерног доба треба захвалити што су превазиђене уске феудалне границе, што je постепено створено, прво национьлно а затим и светско тржиште, што je техника напредовала до гигантских размера и што су настали милионски градови у којима се интензивно развијала наука, уметност и култура. У фази либералног капитализма, раније поменуте спорадична делатности се развијају и постају значајне и неопходне. Оне више не могу имати спорадичан характер, јер би се то одразило на конкретан друштвени облик, а самим: тим неминовно на дати начин производње. Такве делатности чине сада саставни део друштвеног облика, његов најважнији део и баш због тога оне представљају ошптедруштвену потребу која мора бити стално задовољавана, јер би њено одсуство довело до озбиљних друштвених поремећаја. Ове делатности добијају свој општедруштвени карактер због друштвеног Характера производив и њихове функције у том основном друштвеном процесу. Како све те делатности служе оствареньу исте функције, тј. одржању датог начина производње и основних односа надградње у њиховом развитку, то су оне тесно повезане са државом. Имајући све до сада речено у виду, као и да се те делатности увек обављају на неком одређеном подручју (које може бити уже или шире) и да иако су од општег значаја за целу заједницу на датом подручју оне не морају бити од таквог значаја за друштвену заједницу на другом подручју