Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАЖНОГ ФАКУЛТЕТА

158

већ да су као такве од интереса за цело друштво, онда можемо јавну службу већ ближе одредити. Јавна служба представља збир делатности, које су од заједничког, општег значаја за све људе и њихове организације на одређеном подручју, a чије je обављање гарантовано и штићено правним прописима. 3. Два основна елемента оваквог одређивања појма јавне службе јесу: 1) одређена делатност и 2) правка норма. Те елементе можемо представити као две одређујуће компоненте појма јавне службе. Као социолопшу и правку компоненту. Социолошка компонента овог појма указује на друштвену важност и значај делатности које ce обављају. Она означава да одређене делатности морају бити повезане са општим потребама друштвене заједнице. Зато ce те делатности често означавају као: општекорисне друштвене делатности, као делатности којима се задовољава општедруштвени интерес, опште потребе и слично. На први поглед из тога произлази да би се из појма јавних или ошптедруштвених делатности морале апстраховати све оне делатности које су усмерене ка задовољењу личних потреба. Овакав став међутим, био би погрешай. Једна делатност може бити средство за остварење више циљева, као што се и остварењу једног циља може прићи на разне начине. Питање je науке и праксе као и најразличитијих објективних и субјективних момената и околности да ли he се у датом моменту одабрати она делатност која je најсврсисходнија и која представља најмање растојање између носиоца и његовог циља. У стварности не постоји нека општа, оштра граница која би стриктно разлучивала докле се простиру опште a докле личне, појединачне потребе. Делатности помоћу којих се долази до потврде и реализације једног или другог често су уплетене у исту мрежу интереса. Зато и околност да се са одређеним деловањем, односно делатношћу задовољавају и личне потребе чланова друштва очигледно не може joui сама по себи искључивати да таква делатност не спада у општедруштвену (јавну) делатност, односно да се њом не задовољавају опште потребе, општи интереси. Тако, на пример, школство, здравство и сл. задовољавају личне потребе грађана али се то задовољавање личних потреба појављује као задовољавање општег интереса, општих потреба. Исто тако сама околност, што се путем одређене делатности задовољавају потребе неодређеног броја лица не може још бити ознака по којој би такву делатност одређивали као делатност из оквира јавне службе (4). Да би се таква делатност могла подвести под појам јавне службе потребно je да je њено обављање заштићено правним прописима. Тако долазимо до правке компоненте појма јавна служба. Правна компонента дефиниције указује на то да je реч о општедруштвеним, општекорисним делатностима, чије je функционисање обезбеђено законом или на закону засно-

(4) Више о овом питан,у, као и о другим проблеыима који се појављују приликом одређиваша појма јавне службе, треба видети у радовнма акаделпша проф. др. Ладе Вавпетича (нарочито упућујемо на два изванредна чланка.О blstvu naših javmh služb ln ö organizacijah kl jih opravljao, „Javna uprava“, 1959, br. 7—B, s. 189—212 и Prenašanje po oblastil na samostojne organizacije, ;,Javna uprava“, 1959, br. 9—lo, s. 278—282).