Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

прилози

159

ваном пропису. Према томе, једном pe'ijy, правка компонента указује да тако значајне делатности обављају нарочито организовани носиоци и да су оне под посебним правним режимом. Већ раније je речено да те делатности на почетку своје генезе нису биле нормиране и да су се обављале од случаја до случаја, дисконтинуирано. Због те околности дати начин производное није ни најмање трпео штетне последице. Међутим, на једном одређеном стушьу развитка друтптва, када je развитак производних снага и производних односа џиновским корацима кренуо напред не само производњу и размену већ и целокупни духовни и друштвени живот људи, друштвени облик није се више могао развијати. Да би могао да прати промене које су настале и које су непрекидно настајале у бази друштва, он je захтевао постојање одређених делатности а са њима и одређену функцију јавне управе. Једном речју, организација друштва, која je раније била спонтана, захтева у новим условима један свестан процес организовања и управљања делатностима које омогућавају потребан друштвени облик. Ту дужност узеће на себе држава која располаже монополом за физичко насиље и највећим финансијским потенцијалом у одређеном друштву. Она ће то учинити зато, што je основна и једина државна функција: заштита тј. одржање датог начина производње. Без подвргавања под посебан (свој) режим делатности које омогућавају тај начин производное, држава не може да оствари своју фуНкцију. Њена интервенција у друштвене односе и не представља ништа друго до такву делатност. Са друге стране, осамостаљивање делатности од таквог друштвеног знача ja у рукама неконтролисаних појединаца или трупа појединада, могло би довести до нежељених и опасних друштвених поремећаја на једној страни, док би на другој, овакво осамостаљивање значило за друштво и државу веома штетан монопол. Гоњена овим разлозима, a видећи у таквим делатностима изванредно средство за отупљивање класне борбе, држава почшье да се посебно интересује за те још увек неконтинуираье, дисхармочне делатности, које су баш због таквог обављања већ почеле да доводе до друштвених поремећаја. Посредством државног империјума те делатности прелазе у льене руке, односно под њен надзор. Тај чин означава рођење јавне службе, a реашвање тих противречности представља оправдање чврсте везе између државе и јавне службе. Историјски посматрано, та противречност појављује се тек код капиталистичке државе и она je прва држава која je принуђена да ту противречност решава. Из овога јасно произлази зашто и како долази до нормиравьа напред одређених делатности. 4. Овим путем одређене су обе компоненте појма јавне службе; социолошка и правна компонента. Ове две компоненте у својој суштини не представл>ају ништа друго већ функционални и организациони елемент појма јавна служба. Инсистирање само на једном елементу, онемогућава нам да добијемо потпунију и реалнију представу о јавној служби. Тако, испитивање искључиво социолошке компоненте, између осталог неминовно води генетичком дефинисашу. Овакво дефинисање, иако има своју одређену вредност јер објашњава порекло и процес настанка одређених делатности, ипак je само