Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

IГРИЛОЗИ

161

процес производње (које другим речима, задовољавајући општедруштвене потребе омогућавају конкретне, нужне односе производьье) ; други je услов да те делатности због таквог друштвеног значаја морају бити нормиране, тј. обављање тих делатности мора бити регулисано правпим нормама. За постојање јавне службе ова два услова су нераздвојно повезана. Где нема њих нема ни јавне службе. Одвојити један од другог значи негирати јавну службу. 5. После свих ових излагања, ваља нам на крају одговорити и на питаие; које he послове друштвена заједница уврстити у ред јавне службе? Може ce рећи да се у том погледу стаие непрекидно мења. „Има ту нечега у суштини промешьивог, нечега што се врло лако развија. Немогуће je утврдити пттттти смисао ове еволуције. Све што се може рећи, то je да се уколико се цивилизација развија повећава број делатности које могу послужили као предмет јавних служби“ (6). Због сталних промена у бази друштва, друштвени облик je у сталном преображају. То важи и за саме делатности које чине иегову садржину тиме што га омогућавају a које се уједно појављују као иегова последица. Отуда тај неодређени појам јавне службе. Упркос тих тешкоћа, јавна служба се ипак може одредити и то на следећи начин: Јавна служба; представља збир свих оних делатности које имају за главки циљ да омогуће да у одређеним односима производив људи повежу своје радње на начин који захтева дати процес производив и без којих људи не би никако ни могли да повежу своје радње a које се због таквог друштвеног значаја за раз лику од других делатности обављају уз помоћ посебне интервенције државе, односно друштва.

Рафчел Цијан

НОРМАТИВНА ДЈЕЛАТНОСТ НАРОДНИХ ОДБОРА ОШПТИНА И ЊИХОВИХ ОРГАНА У HP ЦРНОЈ ГОРИ

1. Уеоф Народни одбори обављају функцију власти на основу права и овлашћења која су им дата уставом као основним законом, савезним и републичким законима и подзаконским актима, a такође и сами доносе локалне прописе којима уређују поједине односе и регулишу питана од општег интереса. Законом о укидању срезова („Сл. лист HP ЦТ“, бр. 27/57) укинути су срезови у HP Црној Гори као политичко-територијалне јединице и они су престали да функционишу 1 јануара 1958. Одредбама овог и других закона регулисано je да општина у Црној Гори има исти правки статус као и општина у другим народним републикама у којима тгостоје срезови. Затим, да све послове који по савезним прописима спадају у надлежност среских органа, у HP Црној Гори врше сдговарајући републички органи, а по жал-

(6) Леон Диги: Преображаји јавног права, Београд, 1929, с. 18.