Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

162

А НАЛЛ ИРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

бама против решења кода у првом степену доносе општински органи решавају одговарајући републички органи. У складу са овим принципима, по чл. 102 Општег закона о уређењу општина и срезова одређени су и републички органи за обављање послова из надлежности среских органа, и то: за послове из надлежности вијећа народног одбора среза или заједничке седнице оба вијећа републичко извршно вијеће, ако савезним законом или уредбом није друкчије одређено.. Послове из надлежности савјета и органа управе народног одбора среза обавља одговарајући републички савет односно републички орган управе с тим да се пој едини извршни послови из надлежности савјета народног одбора среза републичким законом могу пренијети у надлежност извршног вијећа. Изузетно, утврђивање економских инструмената и мера који се утврђују друштвеним планом среза (доношење прописа о прирезима, таксама и другим дажбинама), као и други -послови за које се то одреди посебним савезним законом или уредбом или прописима републичке народна скупштине, ставльено je у надлежност народне, скупштине. Од начела да послови из надлежности среских прелазе на републичке органе учшьени су изузеци у корист општина, и то у погледу среског судије за прекршаје и среског већа за прекршаје, избора и разрешена судија и судија поротника среског суда, среских фондова, као и: неких установа над којима су срезови вршили право надзора. Анализа Секретеријата Извршног вијећа за законодавство и организацију показала je да je правки механизам комуналног система без срезова у HP Црној Гори добро поставлен. Укидагьем срезова нестала je једна сувишна степеница између општинских и републичких органа. На општине je пренешено решавагье свих проблема од непосредног интереса за грађане. Развила се и ојачала иницијатива у решавању разних привредних и других проблема. Ојачала je материјална основа комуна преливањем среских фондова у општинске. Преласком једно! дијела стручног кадра из среског апарата појачан je управни апарат општина, што je допринело бољем и ефикаснијем раду управе. Такође je појачана и контрола над законитошћу рада општинских. народних одбора и њихових органа, коју сада врше републички органи, о којој срезови нијесу довољно водили рачуна. Наведене промене које су настале као резултат укидања срезова, имале су одраза и на нормативну дјелатност народних одбора општина у HP Црној Гори. Пораст иницијативе и активности општинских органа на свим подручјима друштвених дјелатности нужно je наметнуло и нравно регулисање насталих односа, што je довело до знатног пораста нормативна делатности. То се може уочити и из податка да je само у 1960 г. 20 општина, колико их има у Црној Гори, донијело преко 1.000 одлука и решења чије je објављивање обавезно у „Службеном листу HP ЦГ“, од чега из. области привреде и комуналних послова 426; финансија 213; организадионих прописа 163, итд. Треба нагласити да се доношењу нормативных аката пришло са више систёма и бољег проучаваша проблема које je требало нормирати. Затим je добијањем нових стручних кадрова из среских органа дошло до квалитативног поболашања нормативних аката, као и до боље правнотехничке обраде. На крају обезбеђена je боља контрола законитости on-.