Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

163

штих аката, услед већег стручног нивод кадрова у републичким органима који су цијенили законитост донешених аката као и због обавезног објављивања нормативних аката општинских органа у „Сл. листу HP ЦГ", те су они сада доступни савезним и републичким органима који прате њихову законитост, као и онима који су дужни да их се придржавају. 2. Нормативни акти народних одбора. На основу општих и посебних овлашћења народни одбори могу доносити двије врсте прописа* а) Самосталне („изворне“) прописе кода их народни одбори доносе у цшьу регулисаша послова од непосредног интереса за: привредни, комунални, културни и социјални развитак општине, односно среза, а кад ти послови нијесу уређени законом или другим савезним или републичким прописима, дакле на основу општих овлашћења. (Такви су локални прописи: одлуке о социјалној помоћи социјално угрожених лица, одлуке о заштити комуналних објеката, итд.). б) Допунске прописе кад их народни одбори и њихови органи доносе ради уређења послова из своје надлежности, али у оквиру овлашћења датих законом и другим општим прописима виших државних органа дакле на основу посебних овлашћења (чл. 12, ст. 2, Општег закона о НО). Из овог појма допунског нормативног акта изведеног из цитиране одредбе Општег закона о НО који су преузели сви републички закони о НО општина односно срезова, произилази да народни одбори својим допунским прописима разрађују и допуњују законе и друге прописе виших државних органа, као и да исте доносе у циљу извршења својих самосталних прописа. Међутим, тешко je повући тачну границу између „самосталних“ и допунских прописа, као што je тешко подијелити општа од посебних овлашћења за сваки одређени случај. Допунски нормативни акти се могу подијелити по основу овлашћења за њихово доношење у двије категорије: обавезне и факултативне. Уколико je законом или подзаконским актом одређено да народни одбор својом одлуком или наредбом регулише неки однос из дотичне материје, тада je он дужан донијети одлуку односно наредбу као допунски и обавезни пропис за своје подручје. (На примјер, Законом о станбеним односима прописано je да НО својим прописом-одлуком одређује висину станарине). Када je законом или другим савезним или републичким прописом дата могућност НО да може донијети ближе прописе, онда он има дискреционо право да по свом нахођењу регулише неки однос. (На примјер, НО je посебним прописом овлашћен да може уз претходну сагласност збора бирача уводити мјесни самодопринос.) Према томе, ријеч je о пропису за који НО има право доношеньа али не и обавезу. Као што се види, обим послова из надлежности општине по ко ј има општински народни одбор и њргови органи могу доносити опште прописе веома je широк те je због тога и нормативна делатност општинских народних одбора велика и веома значајна. 3- Облици норлативних аката народних одбора и њ егових органа. Народни одбор, поред статута, друштвеног плана и буџета, као специфичних нормативних аката, доноси нормативне акте у облику одлуке, наредбе