Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

165

одговара, због чега се НО у одређеним случајевима могу наћи у незгодном положају. ИлустрациЈе ради наводимо примјер НОО Цетиње који je донио одлуку о фонду за школство 30 марта 1961. и одредио да ступа на снагу 1 априла. „Сл. лист“ ни je био у могућности да Одлуку објави одмах, а то je за наведену општину значило губитак од три милиона динара. Суочен са овим проблемом а на инсистираше поменутог одбора, „Сл. лист“ je поели] е мјесец дана објавих одлуку са клаузулой да ступа на снагу 1 априла, што je у непосредној супротпости са чл. 91, ст. 2, Закона о НОО. 5. Надлежност односно овлашћење за доношење нормативных аката и незаконитости којв се у вези са тим јављају. Ошптински народни одбор je надлежан да доноси нормативно акте ако то Уставом или законом није стављено у надлежност савезних, републичких или среских органа односно у надлежност самоудравних привредних организација и друштвених установа. У пракси je, међутим, чест случај да НО регулише неко питанье које je већ регулисано савезним или републичким прописом или je уставом односно законом његово регулисање изричито стављено у надлежност савезних и републичких органа. Тако, НОО Улцињ донео je одлуку („Сл. лист НРЦГ“, прописи народних одбора општина: 7/62) о забрани паше на бојанском насипу са позивом као правним основой на чл. 17, 20 и 49 Закона о НОО и чл. 3 и 8 Основног закона о прекршајима. Овом одлуком се забрањује испаша стоке на насипу у циљу чуваша и одржаван>а поменутог насипа (чл. 1). Чл. 2. ст. 1 наведене одлуке прописано je да he управа за комуналну дјелатност и водовод у случају неовлашћеног коришћења поменутог насипа/ наплаћивати од власника стоке за свако ухваћено грло накнаду штете у одређеном износу чија je висина утврђена зависно од врсте грла. По ставу 2 наведеног плана приходи из става 1 припадају; 80% Управи за комуналну дјелатност и водовод Улциња а 20% чувару насипа. Ако анализирамо одредбе чл. 2 наведене одлуке установићемо да су исте незаконите. Прописана накнада штете представља материју имовинских односа, која по чл. 15, ст. 1, тач. 5, Савезног уставног закона спада у искључиво законодавство Савезне народне скупштине и не може се регулисати прописом народног одбора или другог државног органа. Самим тим што није овлашћен да пропише накнаду штете за напасавье стоке на насипу, ни je овлашћен да пропише ни расподјелу прихода који би потицали од ових накнада, Међутим, независно од ове незаконитости, одредба чл. 2, ст. 2, Одлуке je незаконита и због тога што je њоме прописано да 20% прихода од накнаде припада чувару насипа, пошто напасањем стоке на насипу није оштећен чувар насипа већ друштвена заједница, те приход који потиче од накнаде за напасање стоке на поменутом објекту може ићи само у корист друштвене заједнице. У другом случају НОО Мојковац донео je Одлуку о завођењу допунског приреза на приходе од пол>опривреде у 1962 (Одлука бр. 01—786/1 од 21. IV. 1962.) с тим што се у заглављу позвао на прописе чл. 1 и 1а Осн. зак. о општ. прирезу и месном самодоприносу и чл. 1, 2 и 2а Зак, о општ. призеру као правном основу за доношење односне одлуке. Међутим, ни један од наведених прописа, нити било који позитивни прописи савезни или републички не даје овлашћење НОО да својим нормативним актима прописује допунски призер на приход од пољопривреде, те. je поменута одлука супротна позитивним законским прописима.