Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

168

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

томе, казнене одредбе треба тако формулисати да се из њих јасно види радња ко ja се инкриминише као прекршај, а тако исто треба одредити и врсте казне које својом висином одговарају тежини прекршаја. Према чл. 1 Оси. зак. о прекршајима, прекршаји су повреде завног поретка утврђене законом и другим прописима, за које се предвиђају административне казне и заштитне мере. Из тога не слиједи да су повреде јавног поретка једнако тешке него да орган који доноси пропис треба да, познавајући прилике на терену, изврши степеновање тежине повреде јавног поретка, утврђујући за сваку врсту повреда одговарајуће распоне казне. Међутим, у том погледу има доста пропуста те се по неколико забрањених радњи у прописима НО изједначавају у погледу казне, иако je реч о повредама јавног поретка различите тежине. Казне није могуће одређивати алтернативно него *за исти прекршај иста новчана казна и исти поступай за аено реализовање. У једној другој одлуци истог НО (Одлука о изменама и допунама одлуке о саобраћају на јавним путевима на подручју Општине Плав, бр. 01—2760 од 28. IV. 1962) у. чл. 18, ст. 1, каже се: „Сматра cd прекршајем и казниће се новчаном казной од 10.000 динара, на лицу мјеста за прекршај“, па су даље од тачке I—lo описане радње чије повреде представљају прекршај, а чл. 19, ставом 1, дато je овлашћење припадницима народне милиције да на лицу мјеста наплаћују новчане казне од 1.000 динара од лица која чине прекршаје радњи наведених у чл. 15, 16, 17 и 18 Одлуке, док се чл. 19, ст. 2, даје овлашћење припадницима комунално-пијачне управе да на лицу мјеста наплаћују казну прекршиоцима ове Одлуке предвиђене осталим прописима у износу од 500 динара. Одредба чл. 18 супротна je одредби чл. 150, ст. 1, Осн. зак. о прекршајима, јер казна која се наплаћује y мандатном поступку a коју прописују НО не може бити већа од 500 динара и она мора бити одређена у утврђеном износу, тако да овлашћено лице ко je врши наплату исте нема шта да се двоуми у погледу њене висине. Иначе, у супротном би било остављено на вољу лицу које врши наплату односне казне да за једну радњу која представлю прекршај од једног лица наплати казну од 100 динара а од друтог лица за исти прекршај казну од 500 динара, што би опет довело до неједнакости грађана пред законом. Сличне одлуке су донели и друти НО у HP Црној Гори. Напомињемо и то да према одредби ст. 3. чл. 3, Основног закона о прекршајима „уз предлог прописа НО који садржи одредбе о прекршајима, орган НО који предлог подноси дужан je поднијети и мшпљење Секретариата среског НО за унутраппье послове о одредбама предлога који се односе на прекршаје“. У HP Црној Гори таква мишљења дају испоставе Држ. секретариата за унутр. послове. Ова мишљења су врло ријетко тражена приликом доношења нормативних аката ко ja су садржали и одредбу о прекршајима. Та слаба координација наведених органа je добрим дијелом допринела доношењу релативно великог броја незаконитих одлука. 6. Контрола законитости општих аката органа локалпе самоуправе. Надзорно право у погледу законитости општих аката врши непосредно виши државни орган. С обзиром да су у HP Црној Гори укинути срезови то над актима општинских НО и њихових органа надзор врше надлежни републички органи. У вршењу права надзора у погледу законитости општих аката општинских органа републички органи могу поништити или укинути опште акте општинских органа, а извесни органи могу одређене