Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

169

опште акте само обуставити. Ово право не припада сваком републичком органу према сваком општинском већ je то диференцирано према врсти органа који интервенише у односу на орган који je донио општи акт. Садржина рада надлежних органа у ощени законитости нормативних аката НО и њихових органа састоји се у праћењу објављивања нормативних аката, те у случају повреде закона, односно у одређеним случајевима због повреде једног интереса, укидају такав акт, што дјелује убудуће или пак поништавају што дјелује од момента настанка таквог акта, те се на тај начин уклањају све противправнд последице таквог акта. Полазећи строго од слова закона, објављени нормативни акт уколико je незаконит треба укинути или поништити дјелимично или потпуно, како би се уклонио несклад у правном систему. Правно и методолошки, овоме се начину не би могло ставити примедба. Међутим, чување законитости могуће je постићи и другим, еластичнијим начином који није у супротности са напред наведении прописима. Наиме, када je нормативни акт објављен, односно донешен, a незаконитости je било у по j единим одредбама или je акт у цјелини незаконит, републички орган при вршењу надзора у погледу законитости може указати НО на ове незаконитости да их сам НО на погодан начин усклади како би се избегао поступак укидања односно поништења акта. Указивагье на незаконитост аката прије него се исти објаве у „Сл. листу“ дало je у HP Црној Гори позитивне резултате. Скоро у свим случајевима НОО су поступили по примедбама републичких органа тако да je мали број незаконитих аката објављен а и код таквих одлука које су објављене, у већини случајева њихову незаконитост су уочили савезни органи. Случајеви свесног кршења законских прописа при доношењу нормативних аката све су ређи и уочени су j едино у неколико случајева код доношења прописа у области финансија, у покушајима неких НОО да пронађу неке „нове видове прихода“ за побољшање свог финансијског положаја, оправдавајући то објективном нужношћу и интересима заједнице (то се најчешће дешава при доношењу одлука о мјесном самодоприносу, општинском прирезу, итд.). Примећује се да je незаконитих одредби и грешака било знатно више у нормативним актима које су НО доносили по својој иницијативи за уређење појединих питања од заједничког интереса за општину („изворни прописи“) него у актима ко je су доносили по изричитим одредбама и у оквиру прописа виших органа („допунски прописи“). Међутим, и код ових последњих и поред прецизних одредаба у прописима виших органа, често има доста несагласности са тим прописима, а што се може запазити и из изнијетих примјера. Има и таквих примјера, да се у нормативном акту измени само заглавље акта а да се читав текст дословно препише из другог нормативног акта. Отуда се и јављају такве аномалије у прописима као на прим j ер; „Забрањује се кретање запрежним возилима, са гвозденим точковима на путевима I реда“, а на подручју дотичне општине таквих путева уопште нема.