Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

171

Искључива примена само једног од ова два начела не доводи до резултата ко je треба постићи. Прибављени парнични материјал има такав значај за расправу парнице да се не сме одстранити или занемарити ни улога странака ни улога суда. Напротив, обе ове улоге морају доћи до пунога изражаја. Парнични поступак мора бити заснован на суделовању суда и странака, на њиховој сарадњи у формирању мериторног парничког материала. Сем тога то суделоваше мора бити обострано интензивно вршено, мора представљати активну сарадњу суда и странака. > 2. На изложеним поставкама уређен je и систем нашег парничног поступка. У њему je предвиђено активно суделовање суда и странака у формирању мериторног парничног материјала. Странке су овлашћене да изнесу све чиньенице на којима заснивају своје захтеве и да предложе све доказе којима се утврђују те чиньенице. Оне су и дужне то да учине. Ова њихова дужност изрично je предвиђена у чл. 6, ст. 2, Зак. о парн. пост, (даље ЗПП). Према тоем, наш парнични поступак придаје такву важност делатности странака у формирању мериторног парничног материј ала да изношење чињеница од странака, на којима оне заснивају своје захтеве, и доказа за утврђење тих чюьеница предвиђа и одређује не само као овлашћење већ и као обавезу странака. Не матьу важност у систему нашег процесног права има и делатност суда. Према чл. 6 ст. 1, ЗПП суд je дужан да утврди потпуно и истинито чињенично стање, да утврди материјалну истину. Утврђење материјалне истине изискује интензивно вршење материјалног управљаша парницом, интензивну активное! у прибављању, сређивању и разјашњењу мериторног парничног материјала. Отуда суд у нас има врло значајну улогу у формирању мериторног парничног материјала a материјално управљање парницом обиман опсег и садржину. Може се уопште рећи да je суд веома активан чинилац у систему нашег процесног права. Био би у очигледној противности са одредбама нашег парничног поступка пасиван став суда, став пасивног посматрача сукоба и борбе парничних странака. Веома активан чинилац суд мора бити и у вршењу материјалног управљаша парницом. Управљајући парницом он не сме своју улогу сводити само на уређење спољашњег тока парнице а садржину парнице препуштати странкама. Он мора и током и садржином парнице управльати, обострано њои руководити и то руководство држати чврсто у својим рукама у току целог поступка. 3. Али иако има обиман опсег и садржину, материјално управљање парницом подлежи једном значајном ограничењу. То ограничење односи се на чишенице потребив за доношење одлуке. Суд може узети у обзир само оне чиньенице које су странке( изнеле. Оне чиньенице које странке нцеу изнеле не могу се у парници употребити. То јасно проистиче из чл. 6, ст. 4, ЗПП jep се из те законске одредбе види да суд није овлашћен да утврђује оне чињенице које странке нису изнеле. Изложено ограничење материјалног управљања парницом ипак није такво да онемогућује акцију суда у прибављању чињеница. Напротив, и поред шеговог постојања та акција може бити врло значајна. По себи се разуме да улога суда у прибављању чињеница неће доћи до изражаја ако