Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

172

АНАЛИ ПРАШНОГ ФАКУЛТЕТА

су странке самоиницијативно изнеле све одлучне чшьенице. Али ако то странке нису учиниле, онда та улога постаје врло знача] на. У таквом случају материјална истина може бити остварена само активношћу суда, настојанем суда да се све одлучне чшьенице изнесу и разјасне. Активност суда у прибављању чиньенида омогућена je тиме што суд није ограничен искључиво на чињенице самоиницијативно изнете од странака. Напротив, суд у парници може да употреби и оне чшьенице ко je странке нису самоиницијативно изнеле. Те друге чшьенице могу странке изнети и на подстицај и иницијативу суда. Важно je само то да су одлучне чшьенице од странака изнете а по чијој су иницијативи изнете то није важно. Према томе, круг чюьеница изнетих од самих странака може бити проширен по иницијативи суда. Суд може настојати да странке изнесу чшьенице ко je нису изнеле, може их на изношење тих чињеница побудити, подстаћи. Суд je и дужан то да учини (1). У чл. 287 ЗПП изричито je речено да Ье се председник већа постављањем питана и на други целисходни начин старати да се у току расправе изнесу све одлучне чшьенице и да се допуне непотпуни наводи странака о таквим чиненицама. Из ове законске одредбе jaсно проистиче обавеза суда да настоји да странке све одлучне чшьенице изнесу. Ту обавезу суд.остварује постав.љанем питања странкама и на други целисходан начин. Према томе, иако je! суд ограничен само на чшьенице изложена од странака, то ипак не значи да je акција суда у прибавл>ану чшьеница онемогућена. Та акција и према томе материјално управ л>ане парницом састоји се овде у настојању суда да странке изнесу оне одлучне чшьенице које нису изнеле a остварује се постављанем питана странака или на други целисходан начин. 4. Материјално управљање парницом не подлежи изложеном ограничењу у погледу чиненица: а) ко je су потребив за доношење одлуке о постојану или непостојану процесних сметни. Те чиненице може суд и сам сакуплаати и прибављати, јер о процесним сметнама суд води рачуна по службеној дужности; 6) о којима je реч у чл. 6, ст. 4, ЗПП. Према овој законској одредби ако из резултата расправе и доказивана произилази да странке иду за тим да располажу захтевима којима не могу располагай!, суд може утврдити и чиненице које странке нису изнеле. Странке не могу располагати захтевима ако су располагана противна принудним прописима или одредбама међународних уговора или јавном моралу; в) о веродостојности појединих доказа; г) које проистичу из изведених доказа, уколико се овим чињеницама разјашнава спорна правна ствар. Из доказа које суд изводи могу проистеки и такве чиненице које странке нису изнеле. Те се чиненице имају узети у обзир ако се нима разјашнава спорна правна ствар. Према томе, све чиненице које ту правку ствар разјашнавају а проистичу из изведених доказа имају се узети у обзир, без обзира на то да ли су те чиненице странке изнеле или нису (2).

(1) Тако др. Срећко Цуља и др. Синиша Трива: Коментар Зак. о пари, поступку, II СВ., Загреб, 1957, с. 71.

(2) На]ман: Коментар грађ. пары, поступка (превод др. С. Грегопића), I пь., 1935, с. 670; Pollak; System des österreichischen Zlvllprozessechtes, Wien, 1932, pp. 483—4.