Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

173

Што се тиче доказа, наведено ограничение не важи за њих. Према чл. 6, ст. 3, ЗПП суд je овлашћен да прибави и изведе не само доказе ко je су странке предложиле већ и доказе ко je оне нису предложиле ако су они од значаја за одлучивање. Према томе, суд може да прибави и изведе и оне доказе ко je ниједна странка ни je предложила. То може оы да учини чак и онда ако се једна или обе странке противе извођењу доказа. 5. Вршење латеријалног управљања парницом. Критеријум за оријентацију у вршењу материјалног управљања парницом пружа суду проблематика парнице. Према њој се може одредити шта представља мериторни парнични материјал и према томе које се чињенице имају у парници прибавити и разјаснити. Проблематику парнице суд сазнаје из излагања странака и оних правних прописа који се имају у парници применити. Због тога je потребно да активност суда буде у првом реду усредсређена на упознаванье онога што су странке изнеле, као и на проналажење и темељно проучавање правних прописа чија примена долази у обзир (3). Ту активност суд мора да развије од самога почетна, од првог контакта са парницом. Он пре свега треба детаљно да проучи тужбу и оне прописе чија примена према садржини тужбе може доћи у обзир. Поред тужбе од битног значаја je одбрана туженика, те je потребно да суд проучи и одбрану туженика као и оне прописе чија примена према садржини одбране може доћи у обзир. По себи се разуме да се у почетној фази поступка не може сагледати проблематика парнице у њеној целини. У тој фази довољно je, међутим, да се уоче основна, кључна питања која се у парници постављају. Таква питања пружиће суду још на почетку парнице оријентациони ослонац за уочавање и издвајање битних чињеница од оних ко je то нису. Али већ на припремном рочишту проблематика парнице долази до видљивог изражаја јер суд сада има не само тужбу већ и одговор на тужбу. Из изнете и на овом рочишту употпуњене садржине тужбе и одговора на тужбу и из садржине одговарајућих правних прописа суд може на припремном рочишту доћи до јасне оријентације шта се има у парници прибавити и разјаснити и на тај начин стећи поуздан критеријум у вршењу матери ј алног управљања парницом. 6. Материјално управљање парницом суд врши како у стадијуму главке расправе тако и у стадијуму припремања главне расправе. У току оба ова процесна стадијума суд материјално управља парницом. Постоји ипак разлика у процесним делатностима које суд, вршећи материјално управљање парницом, може предузети у овим стадијумима. У стадијуму припремања главне расправе докази о предмету парнице не могу се изводити а могу се извести докази само о питањима које се односе на процесне сметнье. У овом стадијуму се, према томе, не може вршити разјашњење чињеница на основу којих се има донети одлука о предмету парнице. Извођење доказа и разјашњење таквих чињеница обавља се на главној рас-

(3) ДР- Драгољуб Аранђеловић; Грађ. проц. право, I књ., 1932, с. 217 и 218. „Претседник већа мора, да би могао испуњавати дужности прописано § 244, бити гсре почетна расправе добро упознат са судским актима, која се односе на дотичан спор, к са правним питањима, која ce појављују y њему. Од тога позыасатьа зависи успех руковања парницом.“