Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

180

АНАЛИ IГРАВНОГ ФАКУПТЕТА

плаћања посебне накнаде. Међутим, он je дужан да поштује морална права аутора, тј, да приликом објављивања дела очува његов интегритет и назначи име аутора (чл. 17, ст. 2). Према савременим научним поставкама, своје духовно рчинство на делу аутор проглашава на основу једног права везаног за његову личност (5). А с обзиром да се право очинства односно ауторства доводи у непосредну везу са духовним стварањем, забрана његовог вршења значила би негирање ауторове личности. Ова негадија у области интелектуалног стварања значила би у ствари наметаше обавезе аутора истоветне с обавезом којом би се од њега захтевало да ce одрекне свог рођеног детета. у виду све до сада изложене чињенице, питамо ce заиста зашто би пут преводилаца ка остварењу њихових права, бар како се досад показало, био тако тежак и недостижан? Ми смо ипак склони да верујемо да ће се у изградњи нашег културног живота наћи заједнички језик и да нема разлога да се не разумемо. Треба ствари ј едком поставити на правилну легалну основу. Наш закон, као што смо видели, предвиђа и обавезу поштовагьа права преводилаца и санкције за неизвршење ове обавезе (чл. 60). Ми стога морамо инсистирати на обавези свих корисника преводилачких дела који су прихватили за однос са преводиоцем у нацрт типског уговора о превођењу, „да на видном месту и на видан начин наводе пуно име преводиоца на објавлЈеном преводу, као и на обавези да на видан начин означе пуно име преводиога и на свим огласима, проспектима, каталозима и другим рекламним и библиографскнм иструментима, које они објављују или дају у вези са проведении делом“. Сматрамо да у том смислу, према предлогу који je прихваћен на медном од пленума Удружења шьижевних преводилаца Србије и на последњем конгресу Савеза преводилаца Југославије, треба да Јутословенска ауторска агенција штити права преводилаца, и да она треба да преузима енергичније кораке. Јер преводиоцима остаје да се боре за своја права преко ауторских установа и својих професионалних организација. Чињеница да су права преводилаца призната и заштићена и на међународном, и на националном плану, а нарочито одсуство свести о потреби стварне примене ове заштите, изазвала je професионална груписања преводилаца и оснивање њихове Међународне федерације са седиштем у Паризу (FIT). Уколико пак тако предузета интервенција не би донела резултате на бази показаног разумевања, што би се у првом реду и желело, морала би наша јудикатура да каже своју реч. Напомињемо да je право сваког аутора па и преводиоца да сам одлучи хоће ли захтевати да му се стави име на његово објављено дело или не. У случају да пристане да му се име не ставља на објављен превод, он сам за то сноси ризик. Корисници превода међутим, не могу то генерално примењивати и на преводиоце који такав пристанак нису дали. О тим преводиоцима je овде реч.

Др.

Живан Радојковић

(5) Види Heinrich Hubmann: Das Recht des schöpferischen Geistes, Berlin, 1954. pp.B6 seq.