Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

181

БИРОКРАТИЈА ДЕМОКРАТСКОГ ДРЖАВНОГ КАПИТАЛИЗМА ЗАПАДНОГ СВЕТА

Све до државног капитализма бирократизација друштвено-економских формација као оличење њихових позних периода ишла je до краја. Сувише je мало времена прошло да би се могло са сигурношћу предвидети како he капитализам провести своје последње дане. Оно што je државни капитализам досад испољио јесте изузетност. и кратковечност тоталне бирократизације као последице, у приличној мери, особености унутрашње еволуције света четири буржоаске државе. Класичне буржоаске демократке Запада као нпр. Енглеска и Француска (а не аутсајдери као што су Немачка и Италија), у савременој епохи нису ниједном упустиле демократу у као претежну страну облика полйтичког режима. Војне, такозваые полуфашистичке аутократије земаља као што je билаХортијевска Мађарска или Пилсудсковска Пољска нису аутентичан бирократски облик политичког режима државног капитализма. То су веома кратка обнављања војнобирократског режима ранобуржоаске државе, као што je била Наполеонова империја. За свој кртакотрајан успех, неке војне аутократије могу великим делом да захвале и подршци фашистичких држава као одговарајућег облика тоталне бирократизације етапе државног капитализма. У поређењу са снажним и самосталним режимима Наполеонове Француске или Пруског краљевства, оне делују као трошни рудименти. Једини изузетак je била војна аутократија у Јапану која своју снагу дугује посебном путу развитка јапанског капитализма (1). Фашизам као систем позне бирократске државе капитализма разликује се од свих дотадапгњих бирократија. Тек у њему, због развијености партијског живота у буржоаском друштву, под првенственим дејством економских чинилаца, између ослабљене владајуће клаее, као и оста лих класа, још недовољно јаких да преузму власт, с једне стране, и, с друге стране, државне бирократије, уплеће се у битној мери такође бирократизована, монополистична политична странка. Државна бирократија се потчињава партијској бирократији. Партија то постиже заузимањем командних позиција државног и друштвеног Она такође преузима знатан број функција раније ;слободних друштвених организација владајуће класе, које она или укида или напросто претвара у свој додатни апарат. Само joui ни то није довољно. Партија се и сама претвара у неку врсту државе у држави. Пре свега, оно што je са класичним политичким странкама неспојиво она управо и чини, ствара своје оружане снаге {2). Стога водећа политична екипа на челу са диктатором није водећа пре свега што врши државне правке и политичке функције него je она водећа и врши ове функције баш зато што je на челу државне партијске диктатуре (3). „Чланство у партији поста je услов јавне службе и постало je немогуће погађати се око услова запослења“ (4). Сигурно да сва ова обележја фашизма највише одговарају

(1) В. Јовановић: Држава, књига П, Веоград, 1936, с, 329—515; Д. и М, Кол. Основи савремене политике, Београд, 1935, с, 92 —417. (2) В. наведена дела и А. Балок: Хитлер, Београд, 1955, с. 288; И. Силоне; Фашизам, Загреб, 1935, с, 207—208 , 246 —248. (3) Сасвим je супротног мишљења, бар за Италију, И. Силоне: н. д., с. 150—156. (4) В. Chapman; The Profession of Government, London, 1959, p. 39.