Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

182

АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

родоначелницима фашизма Немачкој и Италији, али многа од њих! налазе се у Шпанији, па донекле, и у Португалией (5). Сасвим супротно мрачним предвиђањима Бурнхема (Bumham) и сличних пробирократских , мислилаца,, тотални бирократизам je у Немачкој и Италији претрпео слом а у Шпанији и Португалией, по.свему судећи, откуцава му последњи час. Да би дошло до, партије диктатуре у западним демократијама, требало, би не само прекинути са дубоко укорењеним традицијама вишепартијског система ..него би требало, пресећи . и са читаном мрежом разних релативно „слободних“ друштвених организација владајуће класе и осталих.класа и друштвених слојева. Али, све је то још од другостепене важности акр се гледа на чиниоце друштвено-економске основе и целокупне надградње у њиховом узајамном утицању. Тако, на пример, док je на велику кризу (1929—1933) надградња САД одговорила комбинацијом бирократских и демократских елемената, уз превагу ових других, дотле je у Немачкој могла реагирати само тоталном бирократизацијом,. утолико пре што je и.економски гледано криза у .Немачко j , била јача. Оно што je државни капитализам унео ново у развој капитализма јесте само привредни етатизам великих размера а не и јавне службе, како то тврде грађански научници., Када. говоре о данашњој држави : они- најра-* дије употребл>авају изразе „држава давних служби“, или „држава благостања“. То би, по њима, требало да покаже да je данашгьа држава, насупрот некадашњој држави капиталистичког друштва,. све вшпе.надкласна и у најбољем смислу речи социјална. Тако, на пример, Брајен Чепмен (Brian Chapman) у наведеном делу каже да ова држава јавних службих наилази у периоду између два светска рата (6). Читалад има утисак да-ова периодизација није постављена према чисто научним критеријумима. Већ подаци монографије једног другог буржоаског научника.Е. Баркера (Е. Вагкег) (7) говоре о настанку јавшгх. служби већ крајем XIX века, тј. у периоду настајања приватнр-монополистичког капитализма. Мноштво теотеричара и публициста,, без обзира на прлитичку припадност, слаже се да држава тада није могла бити послушнија према владајућој класи, толико je већ отишла далеко у својој потчињености према њој (8). Поставља ce питање како je та држава могла да.ствара јавне службе, ако се сложимо с тим да су оне чинилац који смањује њену класну природу. Ствар je у томе што je старање о раднидима, како у погледу њиховог рада и живота, тако и у погледу њиховог образовања, итд., у првом реду последгща не филантропке већ диктата толико усавршених оруђа за произврдњу да неки аутори то време називају другом индустријском револуцијом (9), Радник je морао имати много бол>е радне способности од свога претходника фабричког роба прве половине XIX века. Крришћење јавних служби од стране људи који су се бавили делатностима у надградњи je такође постало не-

(5) V. Р. Николић: Шпански лавиринт, Београд, 1962; Political Constitution of the Portugiese Republic, of 19 19 th. 1933, SNI, Lisbon, 1957. (6) B. Chapman: op. cit., p. 38. Handbook of Public Administration, UN, 1961. (7) E. Barken The Development of Public Services in Western Europe, London, 1945. (8) B. Pt. Лешин: Империјализам као највиши стадиј капитализма, Београд, 1957; Р. Левинзон Морус; Новац у политици, Београд, 1933; Ратни профитЈи, Београд, 1935, итд.

, •» * I ,4,. V. D. Valdo: Administrative State. New Yuork, 1948.