Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

183

опходно с обзиром на много тешње преплитанье базе и надградње кроз настанак давних служби. Због чега се онда савремена буржоаска држава релативно осамостаљује у односу на бужоаску класу, мада наравно многе везе њене потчињености још нису прекинуте. Иако су данас јавне службе узеле пун замах, бирократида, кода je у њима стационирана, не би била у стању сама по себи да се супродстави буржоазиди на многим теренима, кад не би било дедне друге, кључне категорије бирократиде. Без ње се ни службеници давних служби не би могли бирократизовати. Та кључна категорија су политичен кадрови, нарочито водећа политичка екипа. У приватно-монополистичком капитализму политичари су по правилу били послушни следбениди монополистичких шефова. У савременод држави Западног света политичари еволуираду у политичку бирократију. Како менаџери у привредним предузећима, тако и политичари у политичким дединицама и организацйдама, постепено и делимично одузимаду управљачке (у наширем смислу те речи) функциде од класе сопственика средстава за производньу. Нису у питагьу само права и утицај и монополистичких капиталиста у предузећу него и изван њега, не само у економици него и у култури, здравственим питањима, итд. Вође монопола показали су се у надвећем броју случадевй неспособним да оцене нове економске и политичке потребе капитализма. Излаз из велике кризе у САД, на пример, нису нашле велике магнатске куће већ Рузвёлт и његови сарадници. Баш обрнуто, многи „краљеви“ монопола пружили су жилав отпор Њу Дилу. Сопственички положа) монополиста скучава им видокруг тако да и подединачно и скупка све чешће желе да сачуваду исувише свод става капитализма, коди може да живи само уз укидање разних установа класичног капитализма, тако да би ньихова свемоћ довела у питање његов опстанак. Околност што су многи политичари пореклом из монополистичких кругова и што одржаваду везе са н>има све де мање значадна од њихове, с правом се може рећи, професије бавл>ења политиком на основу које стичу моћ и личне цривилегиде. Данае, се све више, чуде израз парламентарна каридера. Они коди крећу на пут посланичког мандата мораду на буду много стручниди од својих колега у приватно-монополистичком капитализму. Уз то, садедство монополистичке и унравно-бирократске олигархиде и бирократије друштвених организацида делује на професионализациду чланова представничких органа државне власти (дакле и локалних). Али, и то je сувище широк круг за уске редове монополистичких и бирократских олигарха. Taj широк круг, ниде довол>но квадификован за све веће претварање политике у специдалност. И једном и другом може да одговори само бирократизована уска трупа водећих нолитичара представничких органа власти и политичких странака коди формираду владу, а у чидим редовима у. многим државама се налази и кандидат за шефа државе. Поред њих се нижу лица која мораду да буду стручњаци у правом смислу речи иако су ньихови положади политички, на пример, генерали, директори ПТТ и других великих давних служби, итд. Док се политичари професионализују, традиционални професионалди управног и судског апарата мора ј у умножавати свода политичка овлаш-