Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

184

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ћења. Јер, ни професионализовани политичари не могу ни издалека да стигну да се баве свим политичким проблемима које доноси државни интервенционизам. Оба процеса, кода се узадамно допугьуду, у свету права се испољавају овако: Пошто je представнички орган државне власти главки нормативни орган, ту државну правну функцију могу непосредно узурпирати сами они који гај и чине, уз формалну сагласност представничког органа. Водећа политичка екипа махом у томе успева кроз уредбе са законском снагом (10). Тек после тога она може да до крада бирократише управне стручньаке, као и судске донекле, предадући им све већи део нормативно функциде. Како политичка бирократида успева да држи управне службенике у потчшьености? Она им не само прописуде шта ће радити, него и мотри да ли то заиста чине. Управни стручњаци поређани су по начелу строге хидерархиде. Политичка бирократида може по правилу да врши надзор само над надвишим управним стручњацима. Међутим, њихова каридера и дош много што шта зависи од политичара (11). Наравно да he се они трудити да и њихови потчињени, чида каридера опет од њих зависи, угоде политичкод бирократиди. На подручју тзв. аутономних тела давног права њихови управни стручњаци се налазе у прилично друкчијем положају од хидерархиске потчињености управних стручњака класичне државне управе према надвишим функционерима ове управе (12). Само, политичка бирократида налази метаправне путеве финансидске, политичке и остале, на смањи дозу самосталности управних стручгьака аутономних тела- у оним случадевима кад ова самосталност прети да пређе у противљење линији политичке бирократиде. Наравно, она у томе не успева увек, и, као што ћемо видети касниде, у наизглед компактним редовима бирократиде долази до низа противречности. Те противречности ублажаваду и редовни или управни судови коди цене управне акте и на тад начин примораваду управне стручњаке да се придржаваду нормативних аката предСтавничкйх тела коди су углавном дело политичке бирократиде (13). Међутим, и судски стручњаци се у доста случадева супротстављају политичкод бирократиди, па и управној бирократиди, када она нађе исти дезик са политичном бирократидом, служећи интересима приватних монопола или других реакционарних снага. Један од надречитидих примера де став Врховног суда САД према Рузвелтовом Њу Дилу, (14). Када поједини ресори и службе давне управе, поред сарадње, испољавају међусобна супарништва (15), онда je сигурно да и управна бирократида има амбициде да политичкод бирократиди одузме велики део примата. Но, неслагања између подединих управних органа у многоме произилазе не само из еснафског менталитета стручњака разних занимања, него и из међусобне суревњивости политичара коди се налазе на кьиховом

(10) В. др. Р. Лукић: Теорија државе и права, Теорија права, одељак о изворима права.

(11) В. В. Chapman: ор. eit., р. 273. (12) В. др. Н. Пашић: Јавне корпорациДе у ВеликоД БританиДи, Београд, 1959;

JJ. i -l. J. ЮШНII . u аши, j '•***■*■•*'■* J i A. Handbook of Public Administrator New York, 1961. (13) В. др. H. Стјепановић: управно право ФНРЈ, Београд, 1958, с. 657 —659; Б. Шварц: Америчко административно право, Београд, 1956, с. 69—88; В. Chapman: ор. cit., pp. 206—244. (14) В. Schwartz: Professor and Comissions, New York, 1957. (15) V. E. Strauss: The Ruling Servants, London, 1961, pp. 55—61.