Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

186

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

слености, цланским мерама, итд. (што je све и резултат активности радничке класе), успевају да класичне производив енаге већ не доведу до много веће кризе од оне 1929—1933. Да ли ће бити толико успещни код индустријске револуције кад она узме пун замах? Да би избегла кризу Друге индустријске рев.олуције, бирократија ће морати да произвођачима уступи много од власти (монополисти ћи бити анахронички изузетак jep je већ Велика криза била криза приватног монополизма), а тиме he у многоме ојачати елементи социјалистичке државности отприлике као што je Енглеска Прве индустријске револуције у нечему била буржоаска држава. Не учини ли то бирократија, . она неће дотерати далеко са својим аутократизмом. У време друге индустријске револуције, не може се замислити фашиз.ам као лек, за капитализам. Велика криза Друге индустријске револудије ..била би криза бирократије у којој би једино произвођачи могли да на себе узму улогу сцасилаца друштвеног одстанка и будућности слично улози бирократије у великој кризи класичних производних снага. Али, то je ствар даље будућности, мада се не зна сигурно копико je она далека. Да би се могла чинити поузданија предвиђања недостаче низ фактора, који ће се тек појавити, на пример дејство Друге индустријске револуције на човекову. личност. Због тога, a још више због затегнутости друштвених односа у државама буржоаског Запада, пренапрегнутости међународних односа, као и усложавања проблема унутрашњих односа осталих држава, Л)уде садаппьих генерација много више интересује одговор на питагье да. ли je тотална бирократизација могућа у годинама које предстоје. Тотални бирократизам има у својој природи својство необуздане агресивности, тако да народи небирократских држава не могу остати равнодушии према тоталном бирократизму у другим земљама, ако су те земље довољно снажне да изведу агресију. Поред изнетих чињеница још једна говори да je тотални бирократизам данас немогућ у земљама буржоаског Запада. Док je бирократија фашистичких земал>а сломл>ена силом оруж ja, бирократија у земл>ама социјалистичког лагёра и у землаама у развоју, у којима je постигла још веће успехе него у буржоаско-демократским земљама Запада, код којих je немогуће открити могућности за долажење до таквих успеха, бирократија je и у овим прайм натерана у одступање силом унутраппьйх снага. Чак и уздизање бирократије у Кини, у целини узев, није достигло размере стаљинистичке бирократије и, после свега неколико година, на унутрашњем фронту она улази у етапу умеравања. Времё незадрживог наступања бирократије je прошло.

Александар Стојановић