Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

187

ЈЕДНАКО ПРЕДСТАВНИШТВО СТАНОВНИШТВА И УЛОГА СУДСТВА У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА

Случај Baker v. Carr Поели je начелне од луке Врховног суда САД против расне сегрегации е у школству 1954, одлука у вези са реорганизации ом америчке привреде на основу антимонополских закона, одлука Baker v. Carr из 1962 представлю ново проширење надлежности судства и огромни утицај који оно игра у рјешавашу основних државних и друштвених питања САД (1). У случају Baker v. Carr поставило ce питање уставности постојеће подјеле изборних срезова y појединим државама Уније; начелно питање да бирачи без обзира гдје живе треба да имају исту могућност утицаја на избор представничких законодавних тијела; и надлежност федералист судства да рјешава о.тужбама да су основна уставна права грађана нару-г шена. С обзиром да од састава законодавног тијела у велико ј мјери зависи и характер законодавних аката; да састав законодавних тијела зависи од тога који друштвени слојеви гласача имају одлучујући утицај (већински или фактички), ово уставноправно питање je представљало питање са великим политичким последицама. Дејством конзерватйвних снага на власти ово питање деценијама није рјешавано док ce противурјечности нијесу нагомилале до крајњих граница. Питање једнаког представништва становништва je представљало једно од нерјешених питана од самог стварања САД. На Уставној конвенцији 1787 Џемс Медизон (James Madison) je истакао да постоји „неједнакост представништва у законе давним тијелима појединих држава.“ По гувернеру државе Масачусетс Елбриџ Џери (Eibridge Gerry) у амерички речник je ушла нова ријеч „џеримандер“ (gerrymander) што je означавало кројење изборних срезова према политичким цилЈевима. Заступници постојећег стања су отворено бранили сврја гледишта: основно je да грађанин има право гласа, да се његов глас рачуна, а колики he број представника он изабрати то. није уставно нити правно питаше већ питање постојећег политичког система представништва, разних теори]а политичке филозофије. Иде се тако далеко да се тврди да je географско представништво, а не представништво опщтег броја становшгка, „основни принцип представничке владе“. Једини дио програма радикалних реформи у Енгдеској из 1830—тих година, који je остао, неизвршен, био je програм „једнаких изборних срезова“. Све до краја .XIX ,вијека, једина основа представништва, осим. неких неважних случајева, била je локална географска јединица (срез, кварт

(1) Ове најзначајније одлуке начелног карактера (précédents) доноси Врховни суд, који се данас састоји од девет судија, које се бирају на вријеме „доброг понашања“,што практично значи за цио раднЈи живот. Зато се састав Суда врло споро мијења (од садаипьих девет суди ja два je именовао Roosevelt Black 76, Douglas 63) једрога Truman Clark 62, четири Ersenhower предсједника Warren 71, Harlan 62, Vrennan 55, Stewart 47; u Kennedy до сада два - Byron R. White, Arthur Goloberg). Суд je често био тијесно подијељен на извјесним основним питаљима ко ja су се тицала слободе говора, борбе против комунизма, индизидуалних права, државне интервенције, итд. (5 : 4), Либералнију трупу представљају Warren-BlackDouglas-Brennan и сада,' вјероватно, White.