Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ЈХРАвНОГ ФАКУЛТЕТА

190

нё представља главки законски критеријум представништва у законодавним тијелима, и пород тога што иостоји Сенат у коме се води рачуна о представништву територијалних ј единица. У Држави Конектикат и Вермонт, на пример, донье домове бирају градови. У Њу Церсију сваки срез има право на једног сенатора. У држави Њу Јорк и многим другим државама постоје уставне одредбе које умањују представништво подручја изнад одређене величине становнйштва. Ипак, најважнији разлог оваквог стања представља застарелост изборник срезова. Иако се по уставу државе Тенеси поновно одређивање изборник срезова мора извршити сваких десет година, стриктно на основи броја бирача, законодавно тијело ове државе није мијењало изборне срезове од 1901. Чланови Представничког дома државе Конектикат (294) и данас се бирају по систему ко ј и je важно 1818. Према подацима Министарства правде САД двадесет и седам законодавних тијела држава није вршило поновну подјелу изборник срезова у току последних двадесет и пет година. Занимљиво je констатовати овакво стање и поред чшьенице да четрдесет устава држава захтјева декадну ревизију изборник срезова. Само непредузиманье, тј. пропуштање вршења установних обавеза, законито доводи до погоршања односа између појединих изборник; срезова, с обзиром на врло брзе и велике промјене у становништву (природни пораст, миграције, економски полет, итд.). Док су САД прије 75 година имале двије трећине поллпривредног становнйштва, оне данас имају двије трећине градског становнйштва (око неких 125 милиона). Рачуна се да се градови шире просторно на рачун пољопривредних и других региона сваке године за око милион екера. Однос представништва становнйштва у законодавним ти je лима ни je пратио ове велике унутрашње промјене у америчком друштву. Стање у државама Уније се, разумљиво, одражава и на представништво становнйштва у Представничком дому Конгреса САД (у Сенат улазе по два сенатора из сваке државе, без обзира на величину), с обзиром да законодавна тијела држава одређују границе изборник срезова у којима се бирају и федерални посланици. У више од пола држава САД најнасељенији конгресни срезовц имају више од два пута становнйштва него други мање насел>ени. У Мичигану, на прим ј ер, федерални послании из Детройта представља 802.994. лица, док посланик из Онтоногона, на сјеверном полуострву државе, представља 177.431 лице. Да би се ово стање поправило и ускладило са насталим промјенама и односа становнйштва, како по броју тако и по друштвеној структури, најједноставније рјешење je представљало, y највећем броју случајева, примјена уставних одредаба о ревизији изборник срезова. Пракса je, међутим, показала да посланици, и они чије интересе они представљају, не желе да се добровольно одрекну постојећих привилегија и могућности. Друга могућност je лежала у интервенцији федералног законодавног тијела. Али, и ако би се апстраховала чињеница постојања истог проблема кроз отпор посланика који не желе да се сами лише својих мандата, непремостиву препреку je представљала уставна обавеза да се евентуално