Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

192

АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

увијек када не постоји јасан и прецизан став извршне власти, судство je ыадлежно да тумачи и одлучује. Реч je о одлучивању примјеном не правних већ политичких критеријума, што спада у искључиву надлежност других грана власти. Франкфуртер наводи примјер исюьучиве надлежности Конгресс САД по питању интереса индијанских племена (13). Овај спбцијални поступай у САД се објапгњава потребом старатељства над овим племенима (14). Али ако би законодавно тијело покушало да прогласи једну грану становништва Индијанцима само зато да би их ставило под статус старатељства, судство има право да поништи такву одлуку (15). Посебно се истине традиционално уздржавање судова да се мијешају у питања ко ja се тичу структуре и организације политичких институција држава (16). Као посебно значајан преседан наводи се случај Luther v. Borden (17). Али низ других пресдана такође показују да то није општеприхваћено правило (18). Коначно, у надлежност судства не спада одлучивање о „апстрактним питањима политичке власти, суверенитета, владе“ (19). Другим ријечима странка која покреће спор, мора покозати постојање нарушавања одређених и личних интереса, а не само опште незадовооьство организацијом и дјелатношћу власти, што спада у надлежност политичких институција (20). У том склопу питања je развијена аргументација за и против надлежности'судова да решавају о питагьу једнаког представништва становништва У САД. Дошло je, коначно, до случаја Baker v. Carr: прије некопико година трупа грађана државе Тенеси поднијела je тужбу федералном суду лер су, због невршења поновне расподјеле изборних срезова од 1901 како то устав државе предвиђа, нарушена њихова права на основу XIV Уставног амандмана који предвиђа да ни једна држава неће „одрећи ни једном лицу [...] једнаку заштиту пред законом“. У питању je био случај из рани) е наведене трупе гдје je један члан Представничког дома законодавног тијела државе из изборног среза Мур представљао 3.454 бирача, док je други посланик из изборног среза Селби представљао око 78.000 (осам посла■ника на 627.019 становника), што значи да један гласач има двадесет и два пута већу бирачку снагу од другог (21). Рјешавајући о овом случају Врх.

(13) United States v. Holliday, 3 Wall. 407; United States v. Sandoval, 231 U. S. 28.

(14) The Cherokee Nation v. Georgia, 30 U. S. (5 Pet.) 1, 16, 17. (15) United States v. Sandoval, 231 U. S 28, 46. 8 (16) Wilson v. North Carolina, 169 U, S. 536, 596; Walton v. House of Représentatives, 265 U. S. 487; Snowden v. Hughes, 321 U. S. 1; In re Sawyer, 124 U. S, 200, 220—251. (17) V. Borden, 48 U. S. (7 How.) 1. (18) Taylor & Matrshall v. Beckham (No 1.), 178 U. S. 548; Pacific States Tel. Co. v. Oregon, 223 U. S. 118; Marshall v. Dye, 231 U. S. 250; O’NelU v. Leamer, 239 U. S. 244; Mountain Tnmber Со. V. Washington, 243 U. S. 219; Ohio ex rel. Bryant v. Akron Metropolitan Park District, 281 U. S. 74; Georgia v. Stanton, 73 U. S. (6 Wall.) 50. (19) Massachusetts v. Mellon, 262 U. S. 447, 485; Texas v. Interstate Commerce Commisaion, 285, U. S. 158, 162.

Л IXO X 1 f £л Uuf '— ' • kJ • Jt/U| Xufai. , (20) Stearns V. Wood, 236 U. S. 75; Fairchild v. Hughes, 258 U. S. 126; United Public Workers V. Mitchell, 330 U. S. 75, 89-91. .

WUI о V • IVXi lUilClif üOU U I О ■ I J 1 О О оX • , 21) Нижи федералнп суд je- одбацио у првом степену тужбу, позивајући се на преседан из 1946, иако je констатовао да je законодавне тијело државе Тенеси прекршило Устав који предвиђа обавезу поновног одређивања 71зборних срезова сваких десет година што je имало за резултат непграње права градског становишта.