Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

193

суд САД je 26 марта 1962, донио историјску одлуку да „нерационална“ подјела изборних срезова представља кршење Четрнаестог Уставног амандмана, те према томе противуставна. Већином од шест према два Врховни суд je прогласио надлежним федерално судство да разматра правоваљаност изборних срезова, када се покрене спор (22). Судија Франкфуртер je издвојио мишљење и задржао исто гледиште као 1946. Он je одлуку већине назвао „великим одбацивањем наше читаве прошлости“, што „може довести у опасност положај суда као коначног тумача Устава, који зависи од повјерења јавности у правду“, „потпуно одвојену [...] од политичких примjeca“ (23). У мишљењу већине, судија Бренан (William J. Brennan, Jr.) рекао je да само питања која ce тичу односа између судства и других равноправних грана федералне владе, представљају „политичка питања“, што се не може рећи за питања која се тичу односа федералног судства и држава. Самим тим што се ради о политичким правима грађана и спору који je на тој основи настао не ствара се тзв. „политичко питање“ које судство није надлежно да расправља. У овом случају реч je о оцјени уставности, сагласности постојећег стања у појединим државама са Уставом САД (XIV амандманом). Судија Кларк (Тот С. Clark) у посебном мишљењу je. истакао да дисциплиновано уздржававье Суда од тумачења Устава никада није значило обавезу уздржавања када су национална права тако дуго времена нарушавана; да поштовање судства јача а не слаби примјеном права. Иако се конкретни случај тиче само државе Тенеси, он има велики начелни значај преседана у америчкој јуриспруденцији, чији ће ce утицај врло брзо осјетити скоро на читавој територији -САД. Укратко, значај ове одлуке je: прво, јер она значи даље проширеље надлежности федералног судства у америчком државном и друштвеном уређењу; друго, јер значи даље смањење права држава у систему државног уређења САД; и треће, јер осигурава далеко већи утидај градског становништва у САД, што ће свакако довести до вишег утицаја либералних елемената, радништва, и масе ситних и средњих сопственика. Међутим, треба истаћи да овом одлуком Суд није поставио руководне стандарде на основу којих би се створило мјерило када су изборни срезови противуставни. Судија Клерк се у извјесном степену сагласио са примједбом судије Франкфуртера да једнако представништво не значи математичку једнакост међу бирачима. Ни остале судије се нијесу изјасниле да само број становништва треба да будеј критеријум у одређивању изборних срезова. Други судија дисидент Харлан je чак сматрао да je подјела изборних срезова у држави Тенеси у складу са уставном клаузулой „једнаке заштите“.

(22) Мишљење суда je написао W. J. Brennan, док су судије Douglas, Clark и Stewart написали посебна позитивна мишљења. Против су гласали судије Felix Frankfurter и John Marshall Harlan. Charles E. Whittaker пи je због болести учествовао у одлучивашу.

(23) Сенатор Richard Rüssel из Ђорџије je одлуку Врховног суда окарактерисао као уништавање основне карактеристике америчке демократије и уставног система систем контроле и равнотеже између појединих грана власти.' Предсједник Кенеди je одлуку Суда али je одмах позив државама да саме изврше реформу изборних срезова не чекајући интервенцију судске принуде.