Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

196

ђених облика уговора практично немогуће, тако да се као озбиљна солуција скоро и не помюье, решена за извесно друштвено регулисање услова савременог живота у вези са искоришћавањем земљишта траже се још увек у оквирима формално нетакнуте приватне својине и неограничене слободе уговарања. Разумљиво je да су због тога путеви преко којих се решавају многи од ових проблема веома заобилазни, а понекад на први поглед остављају утисак нелогичности или нерационалности. Посебан аспект целог питања, уколико се у виду има амерички правки систем, као што ће то бити случај у овом напису, представљају оквири прецедентног система, у коме се и веома озбиљне промене у различитим областима права дешавају управо кроз измену тумачења и примене појединих неизмењених правних прописа, тако да се у ствари и сваки корак унапред у погледу регулисања услова савременог живота у вези са искоришћавањем земл»ишта огледа управо у одступагьу судова од раније праксе. За тачну оцену свих облика регулисања и усклађивања употребе земљиштва у САД, о којима ће 'овде бити речи, морају се имати у виду сви ови моменту. С друге стране, јасно je да решена до којих се на овај начин долази могу бити само привремена и да представљају увод у далеко шире и дубље измене привредног и правног система ко je предстоје у ближој или даљој будућности. На неколико страница овог написа покушаћемо да читаоца у општим линијама упознамо са оквирима у којима се предмет постав-тьа и основним проблемима које третира, имајући као основу уџбеник Land-use Planning Чарлса Хара (Charles М. Haar), професора на Правном факултету Универзитета у Харварду (2), као и избор проблема које je он сачинио за слушаоце семинара Land-use planning 81 сесије Семинара за америчке студенте у Салзбургу (3), оцењујући смисао и значај свих ових проблема и путева којима се решавају са становишта наших погледа на свет и друштвени развој. I. А. Општи оквири. Узроци и потреба планирања употребе земљишта. Хронолошки се проблем први пут појављује у великим градовима на извесном стушьу њиховог привредног и прпулационог развоја. Приватна својина скоро неограничених овлашћења могла je несметано функционисати у друштву у коме je земље било на претек, у коме je живот текао угнанном по сеоским насељима, тако да се озбшьна концентрација становништва у поједине регионе практично није појављивала као проблем. Једино ограничење такве својине je да се право не може вршити са искључивом или претежном намером да се другом чанесе штета (злоупотреба права). Међутим, образование већих градова и прва концентрација становништва која из тога произилази донела je и прва ограниченна власникових овлашћења у погледу употребе и искоришћавања земљишта у облику регулисања стабилности, висине и неких других елемената грађевинских објеката, како би се обезбедила сигурност суседних објеката. Међутим, овакав начин ограничена није битно уздрмао приватну својину, jep je облик ограничена негативан, општа претпоставка je још увек неограничена слобода, в лесника у искоришћавању земљишта. Даља концентрација становншптва у

(2) Charles Haar; Land-use planning, A Casebook on the Use, Misuse and Re-use of Urban Land, Boston —Toronto, 1959 Little, Brown and Company, p. 790

(3) Види о томе белешку у овом броју.