Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

прилози

197

градске центре, стварање градова са више стотина a касније и милиона становника, дал>и напредак производних санага који се испољава у све разноврснијим али и штетнијим и объективно опаснијим процесима производив (штетни димови, отровни, гасови, отпадне воде, експлозивне материје и сл.), као и револуција коју je у саобраћај унела аутомобилска индустрии а, захтевали су стварање градова нове конструкције и нових димензија. У тим новим условима није се више могло - о стати на негативним ограничењима измене у начину живота биле су такве да се предузимање извесних позитивних мера, проналажење друштвено најрационалнијег начина ухютребе градског земљишта и метода за регулисањР услова заједничког живота у градовима наметало само по себи. На тај начин дошло се до идеје о свесном усклађивању употребе земљишта, односно до идеје о планирању употребе градског земљишта као облику друштвене интервенције у приватно власништво над земљом. Као основни облик тог планираша у САД се од првих почетака дс/ данашньих дана задржала подела градског подручја на зоне, реоне који могу бити употребљени само у одређене сврхе предвиђене наредбом о градским зонама (zoning ordonance) града, жоја се појавила као правна форма за реализацију политике планирања употребе земљишта. Тако се формирају стамбена, трговачка, индустријска, итд., зона, од којих свака може бити употребљена само на предвиђен начин (4). Систем грађевинских дозвола, који ce појавио као техичка форма за остварење планирања употребе земл>ишта, функционисао je веома ефикасно, тако да je овај облик друштвене интервенције за приватну својину над земљом био поразан, због чега je разумљив огроман отпор на који je наилазио. Отуда и настојање различитих друштвених слојева, организација и појединаца да се планиранье употребе земљишта прогласи незаконитим вређањем приватне својине на земл>у и као такво елиминише, Б. Легализацией планирања употребе земљишта у САД. Проблем се у свој својој оштрини појавио пред Врх. судом САД 1926 кроз данас општепознат случај села Јуклид (Euclid) (5). Године 1922 месне власти села Јуклид, које je у ствари предграђе Кливленда (Cleveland), усвојиле су наредбу којом се одређују зоне градског кодручја и начин употребе сваке од њих. Парцела једног власника (Ambier Bealty Со.) коју je он желео да искористи за подизање индустријског објекта, нашла се једним делом у зони предвиђеној за стамбене зграде, тако да je власнику ускраћена дозвола за подизагье фабрике, чиме му je нанета штета од више десетина хиљада долара. Поводом тога власник парцеле je пред Врх. судом САД покренуо поступак за поништење наредбе о градским зонама, истичући да je њоме повређено његово уставно право приватне својине. На тај начин je цео правки механизам за одређивање даље будућности планирања употребе земљишта у градовима стављен у покрет. У ствари се цела установа поделе на зоне могла нападати са три различита нивоа, са различитих разлога и са различитим последйцама по њену

(4) Зоне су разврстане по рангу тако да у зоне вишег ранга (обично станбени реони) не могу доћи никакви објекти предвиђени за зоне нижег ранга (индустријски објекти, услужне делатности, итд,), док се свака зона нижег ранга може употребит и у сврхе предв&ђене за зоне вишег ранга. (5) Willage of Eucliđ v. Ambier Realty Со (1926), Ch. Haar, op, clt., pp. 156—166.