Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

202

АНАЛИ ПРАIВНОГ ФАКУЛТЕТА

ности у том периоду у целини или делимично обештете, амортизујући объекте чије се уклањање захтева, а да се крајњој линији ипак обезбеди ефикасна примена наредбе о градским зонама. Овакав став заузима данас највећи део судова (9). Ђ. Усклађивање употреби суседних земљишта (nuisance law). Посебан аспект регулисања употребе земљишта представл,а усклађивање употреба две или више парцела или комплекса земљишта ко je се на лазе у истом реону, а неограничено искоришћавање једне од њих омета искоришћавање осталих. Регулисање оваквих сукоба представља један од најстаријих облика усклађивања употребе землшшта, при чему сеп роблем у потпуности појавио у области права, које je дало и прве солуције за његово решавање. У америчкој правној литератури цела ова проблематика обухваћена je општим називом nuisance law (doctrines). Наиме, како ни једна парцела земљишта није сама за себе таква целина да се може искоришћавати независно од осталих суседних парцела, разумљиво je да морају постојати извесни услови под којима се свака од њих може користити, односно извесна ограниченна овлашћења њихових власника која одатле произилазе (10). Право je доста давно дало извесна решења за овакве проблеме, до извесне мере у границама теорије субјективне одговорности, чија je примена давала релативно уске оквире за њихово целисходно решавање, услед чега je временем, с обзиром на брз развој производних снага и појаву нових техничких средстава с краја прошлог и почетна овог века, бивала све нецелисходнија, и много више усвајањем теорије објективне одговорности која у новије време све више узима маха у теорији грађанског права (11). Међутим, нова схватања су С0 тешко пробијала у судској пракси САД. У еклатантно јасном облику проблем се пред америчким судовима поставио још 1934 кроз случај Rose v. Socony Vacuum Corp. У суседству Фармера по имену Роуз (Rose), који je већ тридесет година водио фарму, основана je компанија за вађење нафте која je својом делатношћу затровала површинске и подземне воде, чиме je фармеру нанесена огромна материјална штета и онемогућено даље обављање пољопривредне делатности. На тужбу фармера суд je утврдио непосредну узрочну везу између настале штете и активности компаније, тако да je остало само решавање правног проблема који се у вези са тим појавио. Између многих варијаната ко je су му стајале на располагању (забрана делатности компаније, дозвола даље активности компаније уз обавезу накнаде штете, у целини или само ex ante,

(9) Овакав став заузео je. на пример, Врховни суд Лујзијане у случајевима State V. McDonald и State v. Jacob где je власницима остављен рок од годину дана, док je у случају City of Los Angel os v. Gage (1945) власницима дат рок од пет година. sИсто, с 258—264). (10) „Дозволити свакоме да са својим власништвом чини што му je воља у отварању буке, непријатних мириса, опасности од пожара, итд., значило би лишите вредности својину у општим размерама. Да би, отуда, заиста било ефективно, право приватне својине мора бити подржано ограничен>има и позит'ивним обавезама власпика, ко je држава мора спроводити [enforce] исто тако као и право да друге искључимо из наше својине, у чему je основа приватне својине“ (Cohen“ Property and Sovereignty, 1927). „Учење о сметагьу поседа (Nuisance doctrines), које je кроз векове еволуирало од случаја до случаја, представља оне границе слободе власника земљишта које му намећу једнака и потенцијално конкурентска права његових суседа“ (Ch. Haar: ор. cit., р. 95.

(11) На овај момент указује и др. Андрија Гаме: Увод у грађанско право, општи дсо, IV издаше, Београд 1961, с. 242.