Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

204

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вода (14), итд. При томе се ни у условима нашег правног система не може увек изићи из граница ко je поставља правый облик( питаша, добрим делом зато што je најчешће реч о сукобу интереса приватног и друштвеног сектора привреде. Међутим, с обзиром на садаппьи систем односа привредних организација, као одвојених и самосталних привредних субјеката са свойством правног лица, ни за сукоб гьихових, непосредно друштвених интереса правый механизам не даје могућности за садржинско решавање проблема, маколико се економско решенье као ј едино рационално само по -себи наметало. Отуда за сада као ј едина могућност за рационално решавање ових проблема остаје да се преко других, ванправних (друштвених, политичких, итд.) механизама на привредне организације, носиоце интереса у сукобу, које би се нашле у ситуацији да својим инсистирањем на решењу које би било у складу са постојећим прописима заједници нанесу већу штету од сопствене користи коју би њиме оствариле, изврши такав утица) да оне одустану од својих правно основаних захтева, док би штету која за њих из тога произилази могла преузети заједница. Као друга солуција за решавање оваквих проблема могло би се узети осигурање, којим би се ризик за штетне последице коде могу проистеки из појединих друштвено корисних делатности унапред пренео на заједницу као целину. У сваком случају могућности за рационално решавање свих спорова оваквог карактера у условима социјалистичког друштвено-економског уређења далеко су веће него у условима друштва у коме су приватни интереси појединих гьегових чланова у потпуности поларизовани и као такви несводиви на заједничку садржинску основу и рационално решење које из ње произилази. Е. Одузимање земљишта (land taking). Лишавање власника својине над земљом представл>а свакако најтежи облик друштвене интервенције у области приватне својине на земљи и слободну употребу кода из ње проистиче. При томе тежина друштвене интервенције може имати различит степей, у складу са значадем интереса који ce њоме жели заштитити. Може ce, прво, појавити као одузимање земљишта са накнадом, што се у правном систему САД по правилу применьуде у оним случајевима када се земљиште одузима ради постизаньа неког друштвено корисыог циља који ce на други начин не би могао постићи (изградньа путева, просветних, здравствених објеката, итд.). Овај облик одузимања земље представља жртвовање приватних интереса ради друштвених, те je отуда основ за његову примену у јавној користи, општем добру који се тиме постиже (power of eminent domain). Одузимање земљишта се, друго, може појавити као одузимање без накнаде, када у ствари добија облик национализације. Овад облик примењује се по правилу онда када вршење права, које се одузима или ограничава, само по себи наноси штету општим интересима. КЬегов основ, дакле, није у јавној користи која се тиме постиже век у обавези

(14) Рудник Бор се и овде ыоже узети као пример. Према грубим проценама преко Борске (Вражогрначке) реке отпадне воде овог рудника уншптиле су наДвећим делом око 1.400 ха најплоднијег земљпшта и тиме оштетила око 3.500 домаћинстава у 20 насеља. Само вредност смањења годишњег приноса оштећеног земљишта износи око 66 милиона динара годйппье. Истовремено су оштећена и низводна индустријска постојења: Рудник и сегарација песка у Рготинн са 5,3 и Хидрјоцентрала Соколовпца са око 36 милиона динара.