Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

206

којој би ce могао репродуковати објекат који ce рдузима,. умањена за износе амортизације, и 4) доходак који земљиште или објект на њему доноси своме власнику, при чему до цене долазимо гьеговом капитализации ом. У различитим случајевима по ј едина од ових мерила биће више или мање погодна за одређивање величине- тржишне цене, a најчегпће ће се примењивати комбиновано, ради контроле. Треба, на крају, ыапоменути да се поред ових објективних момената при одређивању величине накнаде појављују и разни субјективни моменти, мада највећи део америчких судова овакве моменте не узима у обзир (19). Међутим, с обзиром да je реч о куповини која je власнику наметнута, a није резултат вьегове слободне воље, тако да je тиме непосредно повређено како „сзето“ право приватне својине тако и право приватног располагала својим власништвом, две установе које узимају великсј поштовање у друштвеном и гфавном систему САД, један део судова узима тржишну вредност у наведеном смислу само као доньу границу накнаде, сматрајући да „праведна“ компензација треба да поред тога укључује .у себе и известан додатак који износи 20 —30 процената њеног износа, чиме се, према гьиховом мишл»ењу, власник у потпуыости компензира за изгубљено власништво. 11. Досадашње излагање које je имало задаток да читаоца упозна са општим оквирима и основним проблемима предмета land-use planning, те je отуда далеко од тога да исцрпљује сва питања ко ja се у оквиру њега разматрају, даје нам могућност да са више елемената оцењујемо установу планирања употребе земљишта и карактер дисциплине која носи тај назив. Како je анализа сваког од изложених питања показала, проблеми планирања употребе земљишта у САД појавл>ују се по правилу на терену права у облику сукоба права и интереса различитих друштвених трупа и појединаца, било да je реч о сукобу права два приватна лица или две установе, или о сукобу права и интереса заједница различитих оквира (унија, држава, покрајина, град, градски реон) и појединих приватних лица и установа. У том смислу проф. Чарлс Хар и одређује карактер предмета: „Он испитује претпоставке, доктрине и импликације права о планираньу у градовима (city planning law); раэматра сукоб планирања и права својине ( common law on property rights), функционисањр тржишта земље y уставној демократској држави, као и улогу правника у промету непокретности били они представници власника земље, в ладе или финансијских институција“ (20). Међутим, предња излагања такође су показала да ови проблеми нису оригинарно правни већ да je њихов правни облик само израз унутрашнье садржине која излази из оквира права, и у крајњој линији има корен у измењеним условима матери) а лне производње и савременог живота уопште; „Промене у начину живота којим живе људи у индустријализованом друштву, прелаз од феудалног замка и сеоске заједнице на градове и предграђа, потиснули су стари начин живота и са ньим усвојена правка учења и административну

(19) Посебна дискусија вођена je око тога да ли власшжу, који je земљиште купио кратко време пре одузимања, треба као накнаду исплатити висину плаћене цене. Занимљива правна разматрана у вези са тим види у случају Rlley v. District of Columbia Redevelopment land agency, 1956. Haar; op. cit., pp. 471—482.

(20) Haar: op. cit., p. VII.