Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

207

технику“ (21). Сукоб планирања употребе земљишта и приватне својине над земљом само je у нравном облику испољио објективну противречност између нараслих производних снага и у основи неизмењених производних односа који их у све већој мери спутавају. Као и сваки сукоб оваквог карактера, овај сукоб изражава се као сукоб различитих друштвених трупа, носилаца интереса у сукобу: јавне власти, државе, кода у најширем смит слу речи, иако у основи изражава и штити интересе капиталистичке класс, непосредно иступа као носилац друштвених интереса и новог система који се рађа, с дедне стране, и различитих друштвених трупа, појединаца и установа, коде се појављују као носиоци подединачних, приватних интереса и сгарог система коди све више нестаје, с друге стране. Разумљиво je да сви ови проблеми налазе свој одговарајући израз у теоријским разматрањима најопштијег характера, оним која се односе на привредни и друштвени систем у целини. Не упуштајући се у анализу великог броја компромисних и прелазних схватања, помињемо да се она групишу с једне стране у схватања која недвосмислено застудају увођење чвршћих облика друштвене контроле и усмеравања привреде (22) и, с друге стране, теоријске концепције ко je настоје да овакав објективно условљен развој спутају и укоче, упорно доказујући да систем планирања никад не може остварити оно што je остварио и остварује систем слободе конкуренције (23). Реално кретање друштвених односа, изазвано законима који без обзира на свој друштвени карактер имају снагу , природних закона, може бити само у правду омогућавања што ширег и обухватнијег свесног друштвеног утица ja на различите процесс привредног и друштвеног живота (24). Правници који су се стицајем околности нашли у ситуацији да буду и економисти и планери, нису могли игнорисати овакав смер развоја друштва, те су отуда извесни облици друштвеног регулисања услова савременог живота кроз право, или тачније правну праксу, доживљавали не само своју легализацију већ и друштвену афирмацију уопште. Треба, међутим, нагласити да сви ови облици друштвеног регулисан>а живота имају у крајњој линији само парцијалан карактер и као такви не могу представљати трајна решења (25). Нема никакие сумње да ће планирање употребе градског земльишта, посебно с обзиром на огромно ширење различитих облика комуникација, показивати сталне тенденције ширења, обухватајући све веће делове укупне државне територије. У таквој ситуацији се поред првобитног питања критеријума- на основу којих ce оцењује планирање употребе градског земљишта, поставља и питање граница таквог планирања и његовог односа према употреби земљишта које ce налази изван градских подручја, односно, једном речи, питање односа фи-

(21) Ibidem. (22) Види на пример, Alvin Hansen; Economic Issues of 1960 s’, New York Toronto-London, Mc Graw Hül Company INC, 1960. (23) Један од најпознатијих аутора оеог правда свакако je Хајек (Friedrich Hayek. The Road to Serfdom, Chicago University Press, 1945). (24) У вези ca о-вом изванредыо je закимљива кшига John Maurice Clark: Alternative to Serfdom, Vintage books, New York, 1960 (прво из/шгье 1948.)

. ъ V» xüuu IJXZIU nj/iami. хли. ! (2.5) На уске оквире садашњег система планирања употребе земљишта у САД у казу je се, на пример, у чланку Charles М. Haar Barbara Hering, The Lower Gwined Township Case: Too flexible zoning or an inflexible Judiciary, ~Harvard Law Revue“, No. 8/1961., pp. 1550- 1579.