Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

212

АНАЛИ ПРАШНОГ ФАКУЛТЕТ A

затвора, као и одредаба о суђењу пунолетном лицу за кривична дела извршена. у малолетству, још мање може да изведе закључак да у оваквим случајевима казна малолетничког затвора, за дела за која je учинилац оглашен кривим, не треба уошпте да се изрекне нити да се узме у обзир при примени чл. 46, ст. 1, т. 2, КЗ. Таква пракса могла би у извесним случајевима неосновано да користи извесним тежим учиниоцима јер би учинилац, коме биза кривична дела ко ja je извршио као малолетник била изречена казна малолетничког затвора у максималном трајану од десет година, био кажњен много краћом. казном затвора ако би после пунолетства извршио joui неко кривично дело за које je прописана казна затвора, с обзиром да je максимум казне затвора три године. У таквом случају извршене последњег кривичног дела довело би учиниоца у повољнију ситуацију од оне у којој би се нашао да ово последнее кривично дело није извршио. То представља апсурд који се ни у ком случају не би смео да дозволи, нашта сасвим основно указује и наведена пресуда Сав. врх. суда. Према другом схватању, у конкретној ситуацији суд треба најпре за сва кривична дела за која je оценио да учиниоцу треба да се изрекне казна малолетничког затвора, па да утврди јединствену казну малолетничког затвора. Затим за остала кривична дела суд има да утврди појединачне казне затвора односно строгог затвора. На крају полазећи од овако утврђених казни малолетничког затвора, затвора и строгог затвора, суд би утврдио јединствену казну по систему асперације у смислу чл. 46, ст. 1, т. 2, КЗ. Ово схватање полази од тога да je казна малолетничког затвора по својој природи и у основИ иста као и казна затвора односно строгог затвора. Опште претпоставке за њено изрицање су исте као и за остале казне лишена слободе а разлози збозј којих се она издваја као посебна врста казне за малолетнике леже више у специфичном поступану које се примењују према осуђеним лицима при извршењу ове казне с обзиром да je она намењена малолетницима. Она у основи представл>а казну лишена слободе као и друге казне лишена слободе које се изричу пунолетним лицима. Шла више издржаване ове казне наставља се и после пунолетства до навршене 23 године а у извесним случајевима и после 23. То значи да се она примењује и према пунолетним лицима. С друге стране, по навршењу 23 године лица осуђена на казну малолетничког затвора настављају издржаване казне у казнено-поправним установама у којима се извршавају казне затвора и строгог затвора. Све ово указује да се и та казна посматрана у својој основи, а и у погледу неног урачунавана при одмеравану јединствене казне за кривична дела у стицају, може да третира као и остале казне лишена слободе, тј. казна затвора и казна строгог затвора, иако то чланом 46 КЗ није изричито предвиђено. Стога у конкретном случају има основа да суд при утврђивану јединствене казне за сва кривична дела у стицају у смислу чл. 46 КЗ узме у обзир све појединачно утврђене казне лишена слободе, тј. утврђену казну малолетничког затвора и остале утврђене казне затвора и строгог затвора. Да овакво решене није противно концепцији КЗ види се и из ситуације, веома сличне ситуацији у конкретном случају, која настаје у случају опозивана условног отпуста датог лицу осуђеном на казну малолет-