Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

214

АНАЛИ ПРАЈВНОГ ФАКУЛТЕТА

динствене казне малолетничког затвора пунолетном лицу за кривична дела која je изврпшо као пунолетан било би неприхватљиво јер би усвајањем оваквог решења пунулетна лица за кривична дела извршена после пунолетства (можда чак и знатно времена касније после пунолетства) била осуђивана на малолетничку казну само због тога што су и као малолетници извршили неко кривично дело које je из било којих разлога остало непресуђено. С обзиром на напред изложено, несумњиво je, да недостатак изричитих прописа у КЗ којима би се регулисало питање одмеравања казне за кривична дела у реалном стицају у случајевима када су нека од њих извршена пре а нека после пунолетства учиниоца може да створи тешкоће у судској пракси. То може да доведе до различитог поступања од стране пэјединих судова јер постојећи прописи КЗ не дају основа за изналажење најцелисходнијих решења у свим ситуацијама које могу да настану при одмеравању казне у оваквим случајевима. Стога би уношење једне изричите одредбе у КЗ, која би ово питање на најцелисходнији начин прецизно регулисала, било потребно и оправдано.

Др.

Мирослав Ъ. Ђорђевић

КАПАРА

-1 Њено одређивање и могућност смањења од стране суда I. „[•■■] Ни у раниЈИм ни сада важећим правним правилима није предвиђено до које би висине капара, ако je дата у новцу односно до које би вредности, ако je тада у другим стварима, могла износити. То je препуштено вољи и споразуму странака, а капара чија висина у новцу износи половину купопродаје цене [...] није противна ни добрим обичајима ни нашем поретку [...]“ (Врх. суд HP Б. и X. Гж72/57 од 9. 10. 1957. Правни живот, бр. 3—4/1958, с. 48 —49.) 11. „Уговорени износ капаре од 200.000, дин je упадљиво велик према износу куповне цене од 725.000. дин. [...] Показује се очевидно правилним гледиште да се на овај начин може смањивати и пресуђивати обавеза дужника о капари кад je она уговорена у претерерано високом износу.“ (Сав. врх. суд Рев. 149/58 од 17. 4. 1958 Збирка суд. одлука, кн>. Ш/1, с. 94—96.) 1. У наведении деловима одлука наших врховних судова покренута су занимљива питања одређивања висине капаре и ‘могућности њеног снижавања од стране суда у случају кад je она прекомерно одређена. Судови су заузели различите ставове: Врховни суд HP Босне и Херцеговине сматра да капара чија висина у новцу износи половину купопродајне цене није прекомерна и не противи се добрим обичајима, те je пуноважна, док Сав. врх. суд сматра да се капара чија висина износи и испод једне трећине купопродајне цене може смањити као прекомерна. Да би се могао заузети став по овим питаньима, потребно je осврнути се на природу и функцију капаре у нашем праву.