Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Б E ЛЕШКЕ

ПРОФЕСИЈЕ ПРАВНИКА (LAS PROFESIONES DEL JURIST A, Facultad de derecho y ciencias sociales, Cuadernos № 10, Montevideo, 1963). У низу пл одних годшшьих конференции а ко je последњих година редовно организују катедре за судску праксу и за нотаријално право Факултета права и друттвених наука у Монтевидеу, четврти течај био je посвећен разматрању сложеног и увек актуелног питања правникових професија (IV Curso de conferencias, organizado por las catedras de practica forense y de derecho notarial, a cargo de los profesores dr. Juan Carlos Patron y esc. Rufino Larrud.) Овај зборник садржи следеће радове који се односе на адвокатуру и на позив јавног бележника: 1. „Јавни бележник, аутор аутентичне форме“ (Julio R. Bardalo); 2. „Адвокат и судска одбрана“ (Dr. Eugenio М. Sacarelo у Fuentes); 3. „Правник и наставна.делатност“ (Dr. Antonio М. Grompone); 4. „Бележник као правки саветник“ (Carlos A. Pelosi); 5. „Адвокатсаветник“ (Dr. Juan Р. Zeballos); 6. „Правник и Министарство јавних дела“ (Dr. Arturo R. Figueredo); 7. „Судска актуарна“ (Julio Maia); 8. „Професија правника и магистрат“ (Dr. Jose M. Franca). Рад „Јавни бележник, аутор аутентичне форме“ расправља питања односа јавног бележника и нотаријалне функције (приватна неправа и аутентична неправа, нотаријална функција, јавни бележник-орган нотаријалне функције), проблеме аутентичне правке форме и конститутивног процеса аутентичне форме (појам формалног процеса, квалификадија, легализација, легитимации а, конфигурации а-конкретна форма, документација-материјална форма, аутентификација-законска форма). Писац истине развојну тенденцију савременог процесног права која се одликује лопуштањем строгости форме, дефинишући елементе права јавног бележништва. По њему je аутентична форма правних послова и радњи, тј. прави предмет нотаријалног права, акт, акција или операција јавног бележника у вршењу оне јавне функције која му je поверена, a коју доктрина назива нотаријална функција. С друге стране, аутор одређује нотаријалну функцију као јавну функцију (у приватној пракси) чији je предмет давање правке форме и аутентичности пословима и другим правним радњама са циљем остваривања њихове сталности, валидности и ефикасности. Део посвећен одређивању појма форме У' ствари je прихватање и доста формалистична разрада Генијеве дефиниције уз истицање да je матери ja неодређен елемент и да je форма оно што одређује у сваком саставу њен начин постојања. „Адвокат и судска одбрана“ je усмерен на проблематику адвокатабраниоца у судским споровима, и његове теме су: адвокатска канцеларија и њена организација, однос адвоката-браниоца и клијента, однос адвоката са његовим колегама и са судијама, као и опште разматрање позива браниоца. У занимљивије прилоге овог зборника долази и рад др. Громпонеа („Правник и наставна делатност“) о сложеном питању правника-универзитетског професора. У закључку je сажето ауторово схватање: „Делат-