Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

329

2. Јавна оптужба оптужила je прогыозере који су давали новац играчима лојединих клубова да изгубе (или добију) (1) утакмице и затим „прогноэирали“ поразе тих клубова за крив, дело преваре из чл. 258 КЗ. ■ Првостепена пресуда Окружног суда у Шапцу од 24. јуна 1963. К-58/63. усвојила je ову правяу квалификацију и осудила оптужене прогнозере за крив, дело преваре. У својој жалби, бранилац једног оптуженог изразио je гледиште да лажираше утакмица од стране учесника спортске прогнозе представља специјални вид преваре обману при коцки и да je на оптужене могао бити примењен само чл. 305, ст. 3, КЗ као lex specialis. Врховни суд СР Србије, као другостепени, одлЈчујући по жалби, својом пресудом од 28. априла 1964. Кз-3813/63 стао je на становиште да je први суд правилно оквалификовао радње оптужених као дело преваре, и то са следећих разлога:

~Иако крив, дело из чл. 305, ст. 3, КЗ представља посебан вид преваре, у конкретном случају се не ради о овом крив, делу већ о крив, делу преваре из чл. 258 КЗ, jep се чини превара од већег броја лица. С друге стране, игра на спортској прогнози je легализована игра на срећу а чим се обавља игра на срећу која je легализована значи да у таквој игри на cpehy нема елемената противправности, па зато у конкретном случају и не може доћи у обзир примена крив, дела коцкања из чл. 305 КЗ jep je ова игра на срећу односно коцкање забранена законом“.

3. Анализом овога образложења могу се утврдити следећи разлози које другостепени суд наводи у одбрану свога схватања да се лажирање утакмице од стране учесника спортске прогнозе не може оквалификовати као дело из чл. 305, ст. 3, КЗ: а) крив, дело из чл. 305, ст. 3, КЗ не може се учинити од стране већег броја лица, и б) у учествовању у спортокој прогнози нема елемената противправности jep je ова игра на срећу дозвољена. 4. Преи од ова два разлога, према коме je саизвршиоштво код чл. 305, ст. 3, КЗ немогуће, не стоји jep: а) Ако je саизвршиоштво могуће код преваре оно мора бити могуће и код обмане при коцки jep je у оба случаја реч о матсријалпо истовегној радњи обмани тј. довођењем у заблуду лажним приказивашем или прикривањем чињеница или одржавању у заблуди. Када, дакле, суд налази да je по својој природи радња обмањивања таква да дозвољава саизвршиоштво, онда саизвршиоштво мора бити могуће како у извршењу дела из чл. 258 тако и у извршењу дела из чл, 305, ст. 3, КЗ. б) Саизвршиоштво у извршењу крив, дела из чл. 305, ст. 3, КЗ не само да je могуће већ представља најчешћи облик извршења (два играча која у игри картања договорно обмањују трећег). Други разлог такође не стоји јер између прве премисе (учествовање ;:а опортској прогнози. није законом забрањено) и друге премисе (коцкање je законом забрањено) и закльучка: лажирање утакмица од стране учесника спортске прогнозе не представља дело из чл. 305, ст. 3, КЗ не постоји логична веза.

(1) Посебно ]е к врло интересантно питанье да ли стимулирање на победу путем давања или обећавања материјапне користи (које уосталом врше и сами клубови) представља „лажирање".