Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИКАЗИ

Josif J. Christian: TEORIA PERSOANEI JURIDICE, Bukurešti, 1964, Издање Академије наука Народне Републике Румуније, с. 344.

У делу Teopuja правног лица румунски правни писац Јосиф Ј. Христиан je на исцрпан и документован начин изложио, служећи се методом дијалектичког и историјског матер ијализма, правку проблематику правног лица уопште а посебно њихову улогу и начин регулисања у социјалистичком праву HP Румуније. Како по методи тако и по начину обраде дело представља озбюьан научни рад и прилог теоретском осветл>ењу једног значајног питања из правне теорије. Због тога сматрамо да he за нашу правну јавност бити од интереса да се упозна са садржином овог научног рада. Дело се састоји из увода (гл. I) у коме су изнета методолошка и општа социолошка и правна разматрааа у вези са проблематикой правног лица; првог дела (гл. II—VI) чији je предмет изучавање опецијалних типова и форми правних лица у историји права уопште а посебно румунског права; другог дела (гл. VII и VIII) у коме се расправлю о појму правног лица; и трећег дела (гл. IX и X) у којем je реч о условима постојања и правној и пословној способности правног лица у социјалистичком праву HP Румуније. У уводном делу аутор излаже оппггу теоретску позицију у питаньу правног лица. Са гледишта методе, он посматра институт правног лица у нераздвојној повезаности са развитком друштва уопште; са гледишта односа између бића и свести, аутор одбацује различите варијанте теорије фикције која по њему представља типичан пример погледа на свет који погрешно сматра свест као примарни a биће као секундарни фактор; са гледишта улоге коју играју материјални услови живота, аутор показује како производни односи детерминишу развој извесних форми правних лица и ометају развој других а у складу са интересима владајућих класа у различитим друштвеним формацијама. Најзад, аутор износи како се на основу поставки марксистичког детерминизма долази до појма субјекта у друштвеним односима. Први део књиге који je посвећен иопитивању типова и форми правних лица у историји права починю са разматрањем проблема порекла правног лица у римском праву произишлог из колективних субјеката (римске државе, различитих категорија градских општина и корпорација) помињући с тим у вези да су на великом делу територије Румуније (Трајанова Дација) постојале извесне корпорације (Collegia) које су биле опште познате у римској империји, и да je и римека држава на тој територији иступала као субјекат грађанског права. Са теоретског гледишта аутор подвлачи да je тек у Јустинијановом праву појам Universitas personarum имао да обухвати колективне субјекте грађанског права уопште. Затим je реч о правним лицима у феудалном праву где долазе на прво место фондације у корима су се правно изражавале верске установе као субјекти грађанског права. У односу на фондације, цехови и гилде (специфична правна лица феудалног режима) имала су секундарну важност. Што се тиче удружегьа квалификованих р а дни к а и калфи, њихова егзистен-