Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

334

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

разноврсне акте грађанског права. У књизи се износи какав je био развитак и какав je у садаппьем стадијуму режим правних лица организованих на принципу самосталног социјалистичког управљања („хозрашчот“). Пошто je изложио теорије правног лица А. В. Венедиктова и С. Н. Братуса и указао на низ радова румунских правника из те области, аутор истине да je на основу овог „богатог фонда идеја“ могуће развитое марксистичку теорију правног лица у једном ширем оквиру. Истакнувнш да je основна характеристика правног лица да je оно колективни субјект кроз који се у социјалистичком праву изражава увек сам колектив и да je оно установа грађанског права, аутор из лаже процес формирања колектива и начин његовог продирагьа у грађанско право као независног субјекта. При том он указује на специфичности тог продирагьа у социјалистичком праву и на узајамно дејство производних односа и правног регулисања правних лица. Прелазећи на анализу услова постојања правног лица, аутор истине да правно лице стиче и губи својство правног субјекта не само у следству извесних правних чињеница (у ужем смислу речи) као што je то случај са физичким лицем него и извесних правних аката. Ови акти и чињенице су тако уско везани једни за друге да представљају целину. Аутор прави разлику између суштиноких и формалноправних услова постојања правних лица. Први суштински услов постојања правног лица je организационо јединство (лица и материјалних средстава) док статут организации е сачшьава део услова правне форме. Средства остваривања организационог ј единства су: органи правног лица, назив правног лица, седиште и трајање. Друти суштински услов постојања правног лица je његова имовинска независност. При томе je аутор опширно и детаљно изложио како je правно регулисана имовина правних лица у Румунији. Установа „Ошпте залоге“ поверилаца над имовином дужника je замењена различитим могућностима утеривагьа дуга према категорији којој припада дужничко правно лице, цшьу у којем je преузело обавезе и характеру добара из којих се гражи наплата дуга. Дело садржи детаљну анализу специфичности карактера имовине државних социјалистичких организација. У средишту те имовине je, каже писац „стварно и апсолутно право непосредног оперативное управљања имовином“. То право може припадати само државним економским организацијама. Имовинска независност помоћних организација (задружних или друштвених) може се остварити само путем преношења у својину добара која су им нужна или евентуално уступајући им право уживања над извесним добрима. Ове организације не могу постати титулари права непосредног оперативног управљања. Аутор прелази затим на испитивање формалноправних услова постојања правног лица, објашњавајући у чему се састоји важност ових услова и анализира их сукцесивно према томе да ли je правно лице створено конститутивном одлуком надлежног државног органа (начин стварања државних организација) путем признања акта о оснивању правног лица од стране надлежног државног органа (начин стварања задружних организација) или путем одобрења (начин организовања друштвених организација). У последњој глави свог дела аутор се бави питагьем правне и пословне способности правног лица; та способное! je с једне стране ужа од способности физичког лица (због специфичности свој става која се траже за субјекта или због предмета односа) а с друге стране та способност je шира од способности физичког лица (само државне економске социјалистичке органисације могу стицаги права и преузимати обавезе у вези са индустријском делатношћу, спољном трго-