Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

340

АЫАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

тичким снимањем (прављење изолованих фотографија) телевизијских емисија као и у вези са јавним пријемом телевизијских емисија _ Поред тога, закони веома често намећу радиодифузним организации ама ограничења заштите када je реч о емисијама актуелних догађаја, коришћењу емисија у наставне сврхе, итд. Међутим, са пројицирањем телевизијских програма на велике екране у мрачним салама настала je нова потреба радиодифузних организација да и против ових врста коришћења емисија буду заштићене, нарочито због тога што у случају давагьа дозволе радиодифузним организацијама да емитују програме спортских и културних приредаба организатори траже веома велике новчане накнаде од њих, обештећујући се на тај начин против данас још увек могших неконтролисаних лукративних коришћења гьиховог програма због непостојања адекватне заштите. Развој међународне размене радио и телевизиј ских програма још je више увећао опасност од неконтролисаних коришћеша емисија радиодифузних организација. И на међународном плану постало je очигледно да су средства традиционалне заштите недовольна, те да je потребно тражити решења на међународном плану независно од мера које предузимају национална законодавства. Заштита коју je најновија Конвенција о правима уметника извођача, произвођача фонограма и установа за радиодифузију од 1961. признала није довољна по мишљењу аутора али у околностима у којима je доношена више се није могло ни постићи. Нарочито би се признатој заштити могло замерити на следећим решешима: препуштање заштите против фотографије дискреционој оцени националних законодавстава; дозвољавање изузетка од заштите када je реч о снимању емисија које дају извештаје о актуелним догађајима; и остављање националним законодавствима да одреде услове под којима ће радяодифузне организације бити заштићене против јавног пријема њихових емисија. У току 1961. донет je и Европски араяжман о заштити телевизијских емисија. Аранжман се такође заснива на принципу националног третмана и минимуму заштите. Ипак, услед сличног техничког и технолошког развоја земаља које окупља овај Аранжман разлике у националном третману неће бити велике и признати минимум отуда губи од свога значаја. Заштита призната Аранжманом пружа бољи положај радиодифузвмм установама са разлога што je географски ужег домашаја и што об ухвата само телевизијске емисије. Она предвиђа право ауторизације радиодифузних установама за реемитовање, снимање и репродукцију гьихових емисија. Националним законодавствима оставл>ено je да регулишу заштиту телевизијских емисија од недозвољеног прављења фотографија изолованих телевизијских слика. Аранжман признаје радиодифузним организацијама и искључиво право на јавно саоггштавање и пријем њихових емисија с тим да национална законодавства могу искључити заштиту у односу на јавна саопштавања која се не врше у лукративне сврхе. У целини посматрано, Европски аранжман за заштиту телевизијских емисија предвиђа потпунији и виши ниво заштите радиодифузних установа од Римске конвенције. Имајући у виду чињеницу да je аутор обрадио проблем заштите радиодифузних установа како са аспекта гьихових потреба тако и са аспекта правне природе доприноса радиодифузне емисије, приказана кгьига представља врло користан прилог изучавагьу „сродних“ права уопште а посебно радиодифузије. Корисност je његова утолико већа што je обухватио и знатан број националних извора заштите одн. постојеће међународне изворе заштите радиодифузних емисиј а.

Ксенија Сигулински