Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

комисиони правый посао star del credere

101

њење обавезе купца или продавца из уговора о купопродаји, као и дужности комитента да комисионару исплати провизију већу од обичне. 4. —■ На основу клаузуле star del credere о повећаној одговорности ко ja се преузима закључењем уговора о комисиону, комитент je овлашћен да тужи комисионара за неизвршење обавезе од стране трећег лица и да од њега тражи испуњење изостале чинидбе (20). Ово дејство уговора наступа са доцњом трећег лица купца или продавца и комисионар се не може спасти приговором да комитент није прво покушао да оствари потраживање код сауговорача комисионара (21). Он на то не 6и имао право jep се уговором обавезао да цену исплати или робу испоручи без обзира на то што се комитент не обраћа претходно трећем лицу. Међутим, комитент би, под претпоставком примене теорије о непотпуном заступништву и могао да се обрати директно сауговорачу комисионара али он то не чини jep je клаузулом star del credere добио привилегију да чинидбу из купопродаје оствари на ефикаснији начин од самог комисионара. Комисионар he дакле одговарати комитенту у истој мери и у исто време као што je трећи уговарач требало да одговара њему. С друге стране, овакво дејство комисиона star del credere не значи да комисионара треба сматрати за непосредног купца или продавца комитента. Он задржава права и обавезе комисионара, чиме je искључена промена његовог својства и претварања комисиона у купопродају. Међутим, дејство star del credere поставља већ дискутовано питање да ли овај уговор представља могућност за комисионара да наступа самостално и сам се појављује у улози трећег лица и да ли би ту могућност овде требало дозволити. Одговор на први поглед изгледа једноставан jep се комисионар у сваком случају неизвршењем чинидбе од стране трећег лица, фактички понаша као купац или продавац. Међутим, не треба заборавити да je то фактичко понашање последица ненаступања уговорених и нормалних ефеката уговора о комисиону. Не би било правилно дозволити комисионару да непосредно купује од комитента или да комитенту продаје своју робу, користећи за ту трансакцију комисиони посао, и да за ово још добије увећану награду. Комисион star del credere не може бити законска форма за постизање користи од стране комисионара, нити легално покриће његових трговачких шпекулација. Уосталом, воља и интереси комитента јасно налажу да уговор о купопродаји буде закључен са трећим лицеи а да се непосредно извршекье од стране комисионара примени као последица преузете гаранције а не као привилегија, па и то тек са неостварењем првенственог цшьа уговора. Да би се спречила злоупотреба у горе наведеном смислу и комисионар del credere je обавезан да комитенту поднесе рачун о извршењу налога, као и да му назначи име трећег лица. Сасвим je

(20) V француској литератури цитира се пресуда трговачког суда у Марсељу од 24 марта 1904 (Journ. Marseille, 1904. 1. 205), ко ja комисионара del credere не чини одговорним једино ако трећи продавац ускраћује чинидбу због скривених мана на роби или захтева компензацију цене са својим потраживањима које има према комитенту. Наравно, овим случајевима треба додати и остале могућности неизвршеша обавезе од стране трећег лица због кривице самог комитента. (21) о ускраћењу „exceptio excussionis“ комисионару „star del credere“ видети Curti: Manuel de droit civil et commercisl anglais, 11, Paris, 1929, p. 36.