Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

106

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

СТЕЧАЈ И ПАСИВНЕ СОЛИДАРНЕ ОБЛИГАЦИЈЕ

Наступањем стечаја прекида се нормалан живот једног правног субјекта, настају значајне промене у његовој имовини, које, по правилу, повлаче веома значајне модификације у његовим правним односима према трећим лицима. Дејства стечаја на правке односе са трећим лицима су бројна: у односу на недоспела потраживања, престанак тока камате, прекид застарелости,, на условна потраживања, пребијање потраживања, на двострано теретне уговоре заюьучене пре отварања стечаја, налоге и понуде, побијање правних радњи учињених пре отварања стечајног поступка, итд. Најважније дејство стечаја je, међутим, коначни исход стечајног поступка, који, по правилу, за повериоце значи смањење могућности наплате њихових основних потраживања од стечајног дужника. На тај начин, једно ненормално стање у имовини дужника, повлачи собой губитак у имовини његових поверилаца. Често се дешава, међутим, да се насупрот повериоцу не налази једно лице него више њих. Када je у питању солидарна пасивна облигација, онда се поверилац налази у много повољнијем положају у погледу наплате свог потраживања, јер му уместо једног дужника гарантује више лица. Овакав правни однос представља за повериоца велику предност. Он се може по свом изберу обратити било, коме од дужника за цео износ дуга. Ризик инсолвентности једног од њих тиме je за њега веома смањен. Али се и у том случају може десити да један од солидарних дужника, или више н>их, или пак сви солидарни дужници, падну под стечај. Шта се у таквом случају дешава са предностима пасивне солидарно облигације у односу на повериоца? Да ли стечај над имовином једног солидарног дужника утиче на солидарну одговорност осталих садужника? Како се промене које настају у имовини једног садужника рефлектују на однос садужника према повериоцу, а како на њихове међусобне односе? Питане je од значаја jep je у пракси чест случај отварања стечаја надимовином једног од солидарних дужника. То je случај нарочито у привредном праву, где je постојање солидарног дуговинског односа много чешће него у грађанском праву услед потребе појачане одгогорности у робном промету. Ту се солидарност често претпоставља (1), поред тога што се у извесним случајевима установљава и законска солидарност (2). Због тога je разумљиво да се често управо законодавац ангажује да норыира ова важна правка питања. Преглед упоредног стечајног права то јасно показује (3). Наш предратни Стечајни закон од 22 новембра 1929, такође je

(1) У привредноы праву се солидарност претпоставља када се два или више лица заједничким послом обвежу према трећем лицу (в. одредбе бивших трг. законик § 268 ХТЗ, чл. 280 АТЗ, § 292 БТЗ). Осим тога, у овој области права чак и земство повлачи солидарност: чл. 281 АТЗ, § 268 ХТЗ, § 293 БТЗ. (2) На пример: предузеће настало од издвојене јединице односно предузеће коме со издвојена јединица припојила одговара солидарно са предузећем из кога се јединица издвојила за обавезе настале пре издвајаша члан 222 Основног закона о предузећима од 4 априла 1965; за извршење обавеза предузећа које се дели према банди и другим повериоцима, солидарно одговарају предузећа настала поделом; солидарна одговорност меничних дужника, . . . итд. (3) Немачка: Konkursordnung vom 10 Februar 1877 (више пута мешан и допутьаван: 1838, 1915, 1924, 1927, 1933, 1940, 1953, 1957) § 68. Франдуска: Décret No. 55—583 du 20 mai 1955 relatif aux faillites et règlements judiciaires et à la réhabilitation art 85—88 (њиме су преузети неизмењени прописи чл. 542 —545 Code de commerce од 1807). Белгиja: примењују ce одредбе Code de commerce-а према француском узору art. 537 —541.