Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СТЕЧАЈ И ПАСИВНЕ СОЛИДАРНЕ ОБЛИГАЦИЈЕ

107

имао посебне одредбе о овој материји (§ 16, § 17); такође и Закон о принудном поравнању ван стечаја, од 22 нов. 1929 (§SO). Међутим, у нашем новом -Закону о принудном поравнању и стечају, од 4 априла 1965. („Службени лист СФРЈ” бр. 15/1965), нема никаквих одредаба којима би се регулисала питања правних односа у случају када се у стечају налази један или више солидарних садужника. Поставља се питање зашто ова практично важна гштања нису регулисана новим законом? Да ли поменута правила ко ja су била садржана у нашим предратним законима о материји стечаја не одговарају више нашем новом правном систему? Или их, насупрот, треба примењивати као правка правила на основу члана 4 Закона о неважности правних прописа донетих пре 6 априла 1941..., као правила која нису у супротности са начелима нашег уставног поредка? (4). Поставлено питање нас наводи да испитамо дејства специјалних правила нашег бившег, као и упоредног стечајног права, у случају постојања солидарног дуговинског односа између повериоца и садужника у стечају, у циљу оцене целисходности њихове примене. у нашем правном систему. Ова специјална правила се односе, нарочито на следећа питања: кад један или више солидарних дужника падну под стечај, може ли поверилац и даље гонити по свом избору остале дужнике за исплату дуга? Може ли се у таквом случају сукцесивно обраћати појединим садужницима и за који износ дуга? Да ли исплата целог или дела дуга од стране једног од садужника ослобађа остале према повериоцу? Какво je дејство делимичне иеплате дуга учивьене пре, за време и после стечаја на имовини једног од садужника? Како се у том случају садужници међусобно регресирају? Правила којима стечајно законодавство регулише ову материју остављају многа дејства храђанско-правне солидарности недирнута. Ипак, нека од њих представљају и веома значајне модификације у односу на грађанско право. У чему се оне састоје и каква je њихова сврха? Посматраћемо најпре односе између повериоца и солидарних дужника, а затим, међусобне односе садужника. А. Односи између повериоца и солидарних дужника. — Дејства солидарности у односима између повериоца и садужника произилазе из саме функције пасивне солидарности, која се састоји у осигураньу наплате поверилаца (5). Најважнија дејства су следећа: 1. обавеза сваког садужника да плати цео износ дуга; 2. право повериоца да се за наплату обрати свим дужницима сукцесивно до потпуног намирења дуга; 3. плаћање дуга од стране једног од садужника ослобађа остале. Испитаћемо редом свако од ових деј става и утицај стечаја на њих. 1. Обавеза сваког дужника да исплати цео дуг повериоцу. Најдиректнија последица солидарности je право повериоца да се по свом избору обрати било коме од солидарних дужника за наплату целог дуга. Колико стварно дугује сваки пој едини дужник, то je ствар унутрашњих односа са-

Швајцарска: Loi fédérale sur la Poursuite pour dettes et la Faillite, од 1. I. 1889, на снази од 1. I. 1892 (значајне измене 1924 и 1950) члан 217. Аустрија: Стечајни закон и закон о Принудном поравнању од 10. XII. 1914, члан 19 (према овоме закону рађен je наш Стечајни закон од 1929).

(4) Др. Владимир Јоваковић (Привредно право, привредне организащ-це, Београд 1961, с. 299) сматра да данас има места примени ових правила код нас.

(5) Др. М. Константиновић: Облигационо право, Београд, 1956, 11, с. 30.